SANU okreće novi list (4): Oklevetani papir
Retko je neki dokument izazvao tako burnu reakciju u novijoj srpskoj istoriji kao što je to bio slučaj sa Memorandumom SANU iz 1986. godine.
Tekst koji ova naučna ustanova nikada nije formalno usvojila dočekan je na nož, i to ne samo slovenačkog i hrvatskog partijskog rukovodstva već i srpskih komunističkih vođa, ali i medija i najvećeg dela javnosti koja, uzgred rečeno, nije ni imala prilike da ga pročita.
Antonije Isaković nadzirao pisanje
Formalni predlagač da se pristupi sastavljanju Memoranduma bio je ekonomista Ivan Maksimović, a odluka je doneta na Skupštini SANU.
Na čelu komisije koja ga je pisala bio je tadašnji predsednik Akademije Dušan Kanazir, ali je faktički taj posao pripao piscu Antoniju Isakoviću.
Do današnjih dana autore Memoranduma prati etiketa idejnih razbijača SFRJ, a sam dokument se još uvek pominje kao programska vodilja tadašnjeg srpskog vođe u nastajanju Slobodana Miloševića.
A šta je pisalo u tom "zlu od papira"?
Oni, ne baš brojni, koji se nisu dali zavarati tuđim procenama, i koji su pročitali prokazani Memorandum, mogli su da se uvere da je kao retko koji pisani dokument ovaj pogodio suštinu problema tadašnje zajedničke države, predviđajući i njen raspad ukoliko se ključna žarišta ne otklone.
Sadržina, dakle, predstavlja analizu postojećih državnih, ekonomskih, društvenih, socijalnih i političkih problema, i nikako se ne bi mogla podvesti pod nacionalni program Srba, prvom posle Načertanija Ilije Garašanina, kako su ga neki okvalifikovali.
Ono što je zasmetalo i što je bilo dočekano kao promocija srpskog nacionalizma i velikosrpstva bila je posebna analiza o položaju tadašnje Republike Srbije unutar SFRJ. Autori konstatuju da je Srbija bila sistematski od zapadnih republika izrabljivana na perfidan način, ali uz očitu prećutnu saglasnost inferiornog srpskog partijskog rukovodstva.
I sve je to argumentovano kroz ekonomske podatke, istorijska dokumenta i ustavna rešenja, koja samo za Srbiju predviđaju postojanje dve pokrajine, a koje u svakom trenutku ključne odluke republičkih vlasti mogu da blokiraju.
SANU okreće novi list:
1. Infuzija za uspavane akademike
"Slaba Srbija jednako je jaka Jugoslavija", bila je platforma kritičara Memoranduma.
Zatečeni do tada neviđenim odijumom, akademici su se posle objavljivanja Memoranduma povukli iz javnog diskursa, pravdajući se da je objavljena radna verzija. Kako nam otkriva jedan od koautora akademik Vasilije Krestić, bio je to izgovor i način da se odbrane od lavine napada. A zapravo, kako kaže, tekst je prošao i lektora, samo što kada je delimično dospeo u javnost još nije bio usvojen u telima SANU.
- Da radimo na Memorandumu, znale su i čistačice u Akademiji. Ukazali smo na žarišta u državi i upozorili na moguću dezintegraciju tadašnje Jugoslavije. Vreme nam je u svemu dalo za pravo - smatra Krestić.
Bilo je, međutim, i jasnog distanciranja od teksta unutar same Akademije, pa je tako akademik Vasa Čubrilović smatrao da se radi o "malograđanskom aktu u kome su svi drugi krivi".
Zet koji je pokrenuo lavinu
Postoji nekoliko verzija kako su objavljeni delovi Memoranduma bez saglasnosti SANU, odnosno kako je ukraden autorima. Najčešće se pominje ona koja kaže da su autori završnu verziju odneli profesoru Pravnog fakulteta akademiku Jovanu Đorđeviću, koji inače nije bio član komisije, a da je to iskoristio njegov zet, tadašnji novinar "Večernjih novosti" Aleksandar Đukanović. U dva nastavka, uz kvalifikacije da je "nacionalistički, antijugoslovenski i antisocijalistički", on je delove Memoranduma objavio u tadašnjoj najtiražnijoj dnevnoj novini u Jugoslaviji. Ali osim ove pikanterije, većina je saglasna da iza svega stoji dobro osmišljena hajka iz saveznog vrha kako bi se predupredio zahtev Srbije da se njen ustavni položaj ujednači sa drugim republikama.
