SANU okreće novi list (2): Crnjanski ignorisan, Kardelj preko reda
Kao i mnoge druge institucije od nacionalnog značaja i SANU se ogrešila o neka velika imena. Kako drugačije objasniti da jedan Nikola Tesla postaje redovni član tek u svojoj 81. godini života, iako je sa samo 38 godina stekao status dopisnog člana Srpske kraljevske akademije. Bilo je to najduže čekanje u istoriji ove naučne ustanove - da se neko iz dopisnog prevede u redovnog člana. Da apsurd bude veći, najumniji od Srba, kako Teslu neretko kvalifikuju, izgubio je pri svom prvom izboru za stalnog člana od izvesnog učitelja iz Jagodine koji je osvojio gotovo četiri puta više glasova!
Njegov slavni i ugledni sunarodnik Mihajlo Pupin u srpskoj akademiji nije uspeo da dogura više od dopisnog člana, i pored svih priznatih patenata i počasti koje je uživao u SAD, zemlji svog nastanjenja.
SANU okreće novi list:
1. Infuzija za uspavane akademike
Ovo su samo dva primera koji ukazuju na neretko nejasne kriterijume izbora za člana najuglednije i najuticajnije naučne institucije u Srba, a ne treba isključiti ni običnu ljudsku zavist, kao razlog nekih neobjašnjivih odluka članova Akademije.
Kratka istorija nastanka
Današnja SANU vuče korene od Društva srpske slovesnosti čije su osnivanje 1841. inicirali Jovan Sterija Popović i Atanasije Nikolić. Uz neke periode suspenzije i preimenovanja, poput Srpskog učenog društva, Srpska kraljevska akademija je postojala sve do 1947. godine, kada iz naziva gubi pridev "kraljevska". Zakonom iz 1960. dobija konačno svoj današnji naziv - Srpska akademija nauka i umetnosti.
Neprevaziđeni Miloš Crnjanski bio je dobro zagazio u osmu deceniju kada je predložen za članstvo u SANU. Iako je bio predložen da uđe skraćenim putem, bez dopisnog staža, to nije prihvaćeno, pa je veliki pisac, naprasit kakav je bio, odustao od kandidature. Njegovi biografi pominju kako nije mogao da ignoriše činjenice da su bez dopisnog staža u SANU primljeni Miroslav Krleža, Moša Pijade, pa čak i Edvard Kardelj, dok je Josip Broz postao počasni član ubrzo posle rata.
Lekari najbrojniji
Zanimljivo je da su sva trojica kandidata za predsednika SANU iz Odeljenja medicinskih nauka. To je posledica brojnosti lekara akademika i činjenici da je njihovo odeljenje najbrojnije, te da "prirodnjaci" već godinama odnose brojčanu prevagu nad "društvenjacima". Oni skloni cinizmu, izbor neurologa i neuropsihijatra Kostića vide kao deo nužne terapije više decenija dezorijentisanog naroda. Uostalom, srpska nacija je proteklih dana od američkog ambasadora Majkla Kirbija dobila dijagnozu naroda koji sebe dovodi pred šizofrene izbore. I u običnom narodu često ćete čuti, dok nesvesno citiraju reči pokojnog psihijatra i lidera Srba iz Hrvatske Jovana Raškovića, kako su "Srbi lud narod". A za "ludake" dobro dođu terapije neuropsihijatra, pogotovu onog sa najvišom akademskom titulom.
U prvim godinama postojanja Akademije bilo je manje surevnjivosti prema političarima, pa su hroničari zabeležili da srpski kralj Milan Obrenović i crnogorski knjaz Nikola 1892. godine nisu prošli na izborima za Srpsku kraljevsku akademiju. Jednostavno, od deset potrebnih glasova dobili su samo tri.
Svi predsednici SANU
* Josif Pančić (1887 - 1888)
* Čedomilj Mijatović (1888 - 1889)
* Dimitrije Nešić (1892 - 1895)
* Milan Đ. Milićević (1896 - 1899)
* Jovan Ristić (1899)
* Sima Lozanić (1899 - 1900)
* Jovan Mišković (1900 - 1903)
* Sima Lozanić (1903 - 1906)
* Stojan Novaković (1906 - 1915)
* Jovan Žujović (1915 - 1921)
* Jovan Cvijić (1921 - 1927)
* Slobodan Jovanović (1928 - 1931)
* Bogdan Gavrilović (1931 - 1937)
* Aleksandar Belić (1937 - 1960)
* Ilija Đuričić (1960 - 1965)
* Velibor Gligorić (1965 - 1971)
* Pavle Savić (1971 - 1981)
* Dušan Kanazir (1981 - 1994)
* Aleksandar Despić (1994 - 1998)
* Dejan Medaković (1999 - 2003)
* Nikola Hajdin (2003 - 2015)
* Vladimir Kostić (2015 - )
