SANU okreće novi list (1): Infuzija za uspavane akademike
Izborom uglednog neurologa prof. dr Vladimira Kostića za predsednika Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) završena je 12-godišnja era rukovođenja Nikole Hajdina ovom najvišom naučnom i umetničkom ustanovom. Poklopilo se to vreme sa burnim istorijskim periodom za Srbe. Nasilno su izgubili premijera, raspala se državna zajednica sa Crnom Gorom, Albanci na Kosovu proglasili su državu... U desetak godina zgusnulo se istorijskih događaja koje druge narode ne zadesi ni za ceo vek. Uprkos tome, iz Knez Mihailove se mogla čuti samo - tišina. I kada se SANU oglašavala bilo je to sa puno opštih mesta i bez jasnih stavova i preporuka šta činiti.
* Hajdinizam je tako postao pojam za nepodnošljivu lakoću ignorisanja velikih lomova u novijoj srpskoj istoriji. Imajući sve to u vidu, dolazak novog rukovodstva SANU, iščekivan je od jednog broja akademika i većeg dela javnosti s velikim ambicijama, pa i gotovo revolucionarnim zanosom za promenama. Ali... već na samom početku, odmah po saopštavanju da je od 122 aktivna člana SANU dobio minimalnu, ali dovoljnu većinu od 63 glasa za izbor prvog čoveka Akademije već u prvom krugu, profesor Kostić se potrudio da ta očekivanja svede na "pravu meru".
- Nije tačno da Akademija ne pravi napore, ali ona ne može da se bavi isključivo političkim arbitriranjem, što od nje očekuju predstavnici prve, druge, treće ili ne znam već koje Srbije. To je nemoguće upravo zato što je sastavljena od često nepomirljivih individualnosti. Ovo nije ustanova koja se menja dekretima i ništa revolucionarno nećemo tumbati, ali je moja ideja da sve te različitosti dobiju šansu da progovore bez mržnje i hvatanja za vrat. Srbija je umorna od nestrpljivosti i želje da konačno počnemo da se bavimo i malim stvarima - hemijskom čistoćom vode koju pijemo, time šta nas očekuje u budućnosti kada je u pitanju zagađenje, javno zdravlje, umetnost koja je umrežena - deo je akademikovog prvog obraćanja srpskim novinarima koji su 7. aprila imali strpljenja da sačekaju rezultate tajnog glasanja.
* Za akademika Matiju Bećkovića nema sumnje da je izborom profesora Kostića "okrenut list na najbolju stranu".
- Dobio je 63 glasa koliko je bilo potrebno. Svako ko ga je glasao, misli da ga je on izabrao, što je i činjenica. To znači da je to jedna velika energija i transfuzija u samoj Akademiji. U našem vremenu "male" stvari su kultura, umetnost, jezik, nauka... - odgovara Bećković na našu opasku da bi se iz obraćanja profesora Kostića moglo zaključiti da će se SANU pre baviti zatrovanom vodom, nego, recimo, time da li Srbija ima alternativu članstvu u EU i da li od Kosova treba dići i formalno ruke.
"Nije to takva institucija, ona je sva u nijansama, ovo je najbolje rešenje", uverava nas poznati pesnik.
* Ugledni epidemiolog i univerzitetski profesor Zoran Radovanović nedavno je u autorskom tekstu konstatovao sposobnost nezameranja SANU pod dosadašnjim rukovodstvom. I on smatra da Akademija ne treba "da arbitrira u rešavanju banalnih problema, poput seče stabala u nekom bulevaru ili kontroverzi sa "bus plus" kartama".
- Ali, postoje kritični trenuci u sudbini naroda kada neki Arsenije Čarnojević mora da se isprsi i kaže: "Ovuda". Akademija je bila svesna tog zova istorije pre skoro 30 godina kada je pristupila izradi Memoranduma - smatra nekadašnji konsultant Harvardske škole za narodno zdravlje.
U svakom slučaju, novom rukovodstvu treba dati vremena i unapred je grešno procenjivati budući učinak. Ono što je ohrabrujuće i što predstavlja deo one infuzije o kojoj govori Bećković, jeste životno doba novoizabranog predsednika. Od trojice kandidata, profesor Kostić je sa nepune 62 godine bio najmlađi. Njegovi protivkandidati, Ljubisav Rakić i Jovan Hadži Đokić već su zašli u devetu, odnosno osmu deceniju života. "Savet staraca" jeste pežorativno ime za Akademiju, ali u 21. veku koji neguje kult uspeha do 30 godine, starosno doba i energiju rukovodstva takve institucije treba prilagoditi duhu novog doba. I to ne kao njegov odraz, već kao deo sposobnosti da se nemilosrdnom tempu života i istorijskim previranjima suprotstavi znanje i mudrost vizionarski nastrojenih akademika.
