SANU okreće novi list (3): Hajdin sunovratio SANU
Jedan od najoštrijih, ako ne i jedini koji je proteklih godina javno i bez akademskih rukavica ukazivao na stanje u SANU bio je istoričar Vasilije Krestić. U razgovoru za "Vesti" Krestić objašnjava u čemu vidi antisrpsko delovanje SANU pod rukovodstvom doskorašnjeg predsednika Nikole Hajdina, te kako je sprečio naum da se iz naziva SANU izbaci pridev "srpska".
Šta ste najviše zamerali Nikoli Hajdinu?
- Zameram što se rukovodstvo na čelu sa predsednikom Hajdinom nije ponašalo u skladu sa tradicijom Akademije i u skladu sa naučnim potrebama, što nije služila interesima srpske države i naroda već se prilagođavala dnevno-političkim potrebama. Nikada ništa lično nisam imao protiv gospodina Hajdina, ali je Akademija za njegovog mandata pala tako nisko da bi vrhunac tog antisrpstva pokazao kada je iz naziva izbrisala reč "srpska".
Biće bolje, jer ne može gore
Verujete li da će sa novim rukovodstvom doći do promene kursa?
- Ne mogu da verujem da Akademija može niže da padne nego što je pala i zato sam uveren da će se sigurno nešto dogoditi što će biti značajno bolje nego što je do sada bilo.
Kako se to desilo?
- Predsednik Hajdin je mimo zakona i statuta odlučio da se potpisuje samo kao "predsednik akademije", pa se postavlja pitanje koje je on akademije predsednik? Frizerske, vojne, trgovačke? Bio je to definitivan pad i ja kao čovek nacionalnog uverenja i osećanja koji poznaje istoriju SANU nisam hteo da pređem preko toga. Konsultovao sam najbolje pravnike i dobio potvrdu da za takav samovoljni potez ne postoje zakonske osnove. Posle godinu i po dana mog upozoravanja, konačno je od takvog preimenovanja SANU odustao. I danas mislim da je ovo najniži nivo koji je Akademija doživela u svojoj istoriji.
To su teške optužbe, možete li da navedete primere koji takve stavove potvrđuju?
- Naravno. Kada je Haški tribunal objavio optužnice, saopštavajući optužbe i protiv srpskog naroda, pa i SANU zbog Memoranduma, optužujući srpsko rukovodstvo za velikosrpsku politiku, jedna grupa sa mnom na čelu predložila je da organizujemo veliki naučni skup na kojem ćemo raspravljati o istinama i zabludama o "velikoj Srbiji". Ali, rukovodstvo je odbilo da ga finansira. Kada smo ipak uspeli da skup organizujemo uz pomoć jednog našeg dobrostojećeg čoveka, Akademija je odbila da štampa knjigu sa skupa uz obrazloženje "šta će nam reći političari?!". Onda smo dobili 8.000 dolara od jednog našeg čoveka iz inostranstva za štampanje knjige i, nećete verovati, kada je dospela u izlog SANU, jedan od članova Izvršnog odbora je zahtevao da se knjiga izbaci iz izloga! Hajdin je slično reagovao i kada smo hteli da organizujemo naučni skup o Kosovu i Metohiji.
Da li ste bili usamljeni u toj borbi unutar Akademije?
- Moram reći da nisam dobio očekivanu podršku. Više sam je dobio u javnosti, u medijima, nego u samoj Akademiji.
SANU okreće novi list:
1. Infuzija za uspavane akademike
Mislite li da kolege nisu javno istupali, strahujući za svoju poziciju ili zbog apatije?
- Bilo je i straha i apatije, ali i nešto što je trivijalno. Hajdin je uspeo da poveća akademski dodatak, i to je ućutalo značajan broj akademika.
Mislila sam da ta vrsta "kupovine" prolazi kod narodnih poslanika, a ne kod uvaženih akademika?
- I ja sam to govorio, jer akademici treba da budu poslednji u društvu koji bi smeli da podlegnu takvim čarima. Znam da su ovde mahom časni i pošteni ljudi, ali znate, kriza je i u Akademiji učinila svoje.
Koliki je taj dodatak da se može kupiti ćutanje jednog akademika?
- To je trostruki zagarantovani lični dohodak. Ako smo imali nekih tridesetak hiljada, sada je on 90.000-100.000 dinara. Nije to mala suma u naše vreme, i meni je dobrodošla, ali se postavlja pitanje da li mi kao članovi ove kuće zaista treba da gubimo obraz i da nas natera da ćutimo i da se povinujemo nečasnim radnjama koje su srozale Akademiju.
Zašto se nisam kandidovao
Helsinški odbor za ljudska prava je prošle godine "zastrašivao" javnost vašom kandidaturom, ali vi niste ušli u trku za predsednika SANU?
- Stalno se u Akademiji pričalo o takozvanom podmlađivanju. Hajdin je takođe o tome govorio, a sam je postao predsednik na pragu devete decenije. To je jedna farsa - jedno pričam, drugo radim. Nisam hteo da načinim istu grešku. Na kraju, bilo bi nemoralno da ja unazad deset-dvanaest godina javno kritikujem i iznosim slabosti ove kuće i da se sada posle svega kandidujem. Onda bi ispalo da sam sebe promovisao.
