Veliki rat Tome i vlade
Predsednik Srbije izjavio je pre nekoliko dana da će Srbija imati "muke za sve vreme obeležavanja 100-godišnjice Prvog svetskog rata". Nikolić je mislio na "veliku akciju s ciljem da se promoviše da je Srbija organizovala Sarajevski atentat" koji danas pojedini zapadni istoričari žele da prikažu kao uzrok izbijanja Velikog rata.
Zbog toga se srpski predsednik upuštao u, kako je rekao, "polemiku sa predsednicima zapadnoevropskih država" s izuzetkom predstavnika Francuske, saveznice Srbije u tom ratu.
Srbija kaska
Od pokušaja revizije istorije, kojim su se srpski mediji uveliko bavili prethodnih meseci i koje predsednik Nikolić ponovo aktuelizuje, u drugi plan su potisnute prilike na domaćem terenu gde se upadljivo kaska sa organizacijom manifestacija, naučnih skupova i drugih projekata kojima država Srbija treba da obeleži veliki jubilej.
Akademik Krestić: Dokumentima protiv lažiVeliki projekat: Vassilije Krestić
SANU će u sklopu jubileja objaviti i poslednjih osam tomova diplomatske građe koja je već spremna za štampu, ali i za ovo novac iz državne kase još nije prebačen. Glavni urednik projekta na kojem se radi više od tri decenije, akademik Vasilije Krestić kaže da će, dok se čeka država, Akademija iz nekih drugih izvora štampati građu.
|
Pri tom, više je nego uočljiva razlika koju u pristupu jubileju zastupa Vlada Srbije i kabinet predsednika države. U Nemanjinoj 11 kao da su poslušali "preporuke" zapadnih partnera da Srbija nije u poziciji da na velika zvona obeležava 100-godišnjicu Prvog svetskog rata, pogotovu da za taj veliki pokolj s početka prošlog veka okrivljuje Nemačku i Austriju, države od kojih joj, pre svega od ove prve, zavisi članstvo u EU.
Nasuprot tome, predsednik Nikolić sa svojom ekipom na Andrićevom vencu, koja ume povremeno da iskoči nacionalno pojačanom retorikom, insistira na tome da se jubilej obeleži na visokom i dostojnom nivou. Da nešto ne štima, videlo se i iz predsednikove žalopojke s kraja prošle godine kada je konstatovao da se, kada je reč o jubileju, Srbija ponaša kao da se ništa ne dešava.
Habzburg ipak u SrbijiNadvojvoda Karlo Habzburški, unuk poslednjeg vladara Austrougarske monarhije Karla Habzburškog, boraviće od 7. do 9. aprila u poseti Srbiji. Na konferenciji za novinare rečeno je da će nadvojvoda Karlo Habzburški Srbiju posetiti na poziv Evropskih vinskih vitezova iz Austrije i ogranka za Srbiju, a u programu "Evropske integracije - podrška Srbiji na putu ka EU". |
- Ja ne želim da učestvujem u nečemu što nije organizovano i pripremljeno i što može vrlo loše da nas predstavi - upozorio je tada Nikolić, da bi pre nekoliko dana ponovo aktuelizovao pitanje jubileja, ali je njegov nastup ovoga puta većina beogradskih medija ignorisala.
SANU čeka novac
Istovremeno, novac koji je iz budžeta predviđen za obeležavanje jubileja, oko šest miliona evra, čeka na raspodelu. Tako sredstva još nisu prosleđena Srpskoj akademiji nauka i umetnosti koja će u okviru obeležavanja jubileja u junu organizovati veliki međunarodni naučni skup o Prvom svetskom ratu.
- Vlada nam nije dostavila sredstva koja su predviđena budžetom, a reč je o nekih 12 miliona dinara. Zato smo bili primorani da organizaciju pokrivamo iz nekih drugih izvora, verujući da će kada dođe nova vlada taj novac biti prebačen Akademiji.
Verujem da se sa tim kasni zato što se radi o prelaznoj izvršnoj vlasti koja nema potrebna ovlašćenja - objašnjava za "Vesti" akademik Dragoljub Živojinović, predsednik Organizacionog odbora pomenutog skupa istoričara.
Činjenica da je vlada u tehničkom mandatu bi možda bio dobar alibi za kašnjenje da se radi o događaju koji je iznenada iskrsao i da pred sobom nemamo primer kako to rade ozbiljne države poput jedne Belgije koja je sa svojim scenarijom obeležavanja jubileja izašla još pre dve godine!
I Evropljani podeljeniNije samo državni vrh podeljen u vezi sa pristupom i načinom obeležavanja velikog jubileja, već je to vidljivo i među evropskim zemljama. Izostala je zajednička evropska komemoracija povodom 100-godišnjice Prvog svetskog rata. Istoričar Džon Houms sa Koledža Triniti u Dablinu izjavio je da je nacionalni kontekst uvek bio važniji za sećanje na rat. |