Nedelja 06.04.2014.
18:01
J. Arsenović - Vesti

Veliki rat Tome i vlade

Žele da nas optuže za rat: Tomislav Nikolić u društvu Ivice Dačića i Aleksandra Vučića
 

Zbog toga se srpski predsednik upuštao u, kako je rekao, "polemiku sa predsednicima zapadnoevropskih država" s izuzetkom predstavnika Francuske, saveznice Srbije u tom ratu.


Srbija kaska

Od pokušaja revizije istorije, kojim su se srpski mediji uveliko bavili prethodnih meseci i koje predsednik Nikolić ponovo aktuelizuje, u drugi plan su potisnute prilike na domaćem terenu gde se upadljivo kaska sa organizacijom manifestacija, naučnih skupova i drugih projekata kojima država Srbija treba da obeleži veliki jubilej.

Akademik Krestić: Dokumentima protiv laži

Veliki projekat: Vassilije Krestić

SANU će u sklopu jubileja objaviti i poslednjih osam tomova diplomatske građe koja je već spremna za štampu, ali i za ovo novac iz državne kase još nije prebačen. Glavni urednik projekta na kojem se radi više od tri decenije, akademik Vasilije Krestić kaže da će, dok se čeka država, Akademija iz nekih drugih izvora štampati građu.


- Uzdam se u ozbiljnost državnih institucija. Ovakav projekat, koji obuhvata diplomatsku prepisku i građu od 1903. pa do 1914. godine i koja se ne odnosi samo na Srbiju, već i na druge balkanske zemlje i velike sile, jedan je od načina na koji nauka i država mogu da odgovore na pokušaje revizije istorije - kaže za "Vesti" akademik Krestić.

Pri tom, više je nego uočljiva razlika koju u pristupu jubileju zastupa Vlada Srbije i kabinet predsednika države. U Nemanjinoj 11 kao da su poslušali "preporuke" zapadnih partnera da Srbija nije u poziciji da na velika zvona obeležava 100-godišnjicu Prvog svetskog rata, pogotovu da za taj veliki pokolj s početka prošlog veka okrivljuje Nemačku i Austriju, države od kojih joj, pre svega od ove prve, zavisi članstvo u EU.

Istina na srpskoj strani: Milunka Savić, najodlikovanija žena u Velikom ratu
 

Nasuprot tome, predsednik Nikolić sa svojom ekipom na Andrićevom vencu, koja ume povremeno da iskoči nacionalno pojačanom retorikom, insistira na tome da se jubilej obeleži na visokom i dostojnom nivou. Da nešto ne štima, videlo se i iz predsednikove žalopojke s kraja prošle godine kada je konstatovao da se, kada je reč o jubileju, Srbija ponaša kao da se ništa ne dešava.

Habzburg ipak u Srbiji

Nadvojvoda Karlo Habzburški, unuk poslednjeg vladara Austrougarske monarhije Karla Habzburškog, boraviće od 7. do 9. aprila u poseti Srbiji. Na konferenciji za novinare rečeno je da će nadvojvoda Karlo Habzburški Srbiju posetiti na poziv Evropskih vinskih vitezova iz Austrije i ogranka za Srbiju, a u programu "Evropske integracije - podrška Srbiji na putu ka EU".

- Ja ne želim da učestvujem u nečemu što nije organizovano i pripremljeno i što može vrlo loše da nas predstavi - upozorio je tada Nikolić, da bi pre nekoliko dana ponovo aktuelizovao pitanje jubileja, ali je njegov nastup ovoga puta većina beogradskih medija ignorisala.


SANU čeka novac

Istovremeno, novac koji je iz budžeta predviđen za obeležavanje jubileja, oko šest miliona evra, čeka na raspodelu. Tako sredstva još nisu prosleđena Srpskoj akademiji nauka i umetnosti koja će u okviru obeležavanja jubileja u junu organizovati veliki međunarodni naučni skup o Prvom svetskom ratu.

Dragoljub Živojinović
 

- Vlada nam nije dostavila sredstva koja su predviđena budžetom, a reč je o nekih 12 miliona dinara. Zato smo bili primorani da organizaciju pokrivamo iz nekih drugih izvora, verujući da će kada dođe nova vlada taj novac biti prebačen Akademiji.

Verujem da se sa tim kasni zato što se radi o prelaznoj izvršnoj vlasti koja nema potrebna ovlašćenja - objašnjava za "Vesti" akademik Dragoljub Živojinović, predsednik Organizacionog odbora pomenutog skupa istoričara.


Činjenica da je vlada u tehničkom mandatu bi možda bio dobar alibi za kašnjenje da se radi o događaju koji je iznenada iskrsao i da pred sobom nemamo primer kako to rade ozbiljne države poput jedne Belgije koja je sa svojim scenarijom obeležavanja jubileja izašla još pre dve godine!

I Evropljani podeljeni

Nije samo državni vrh podeljen u vezi sa pristupom i načinom obeležavanja velikog jubileja, već je to vidljivo i među evropskim zemljama. Izostala je zajednička evropska komemoracija povodom 100-godišnjice Prvog svetskog rata. Istoričar Džon Houms sa Koledža Triniti u Dablinu izjavio je da je nacionalni kontekst uvek bio važniji za sećanje na rat.
- To sećanje je jače i kontinuirano kod pobedničkih nacija, posebno u Francuskoj i Velikoj Britaniji. U Nemačkoj je obrnut slučaj. Nemačka pre 1939. godine je opsednuta konfliktom koji je koštao tu zemlju više od dva miliona žrtava. Kolektivno sećanje se potom usredsredilo na novu, još veću katastrofu u Drugom svetskom ratu - rekao je Houms za "Frans pres".

2024 © - Vesti online