Vojno vazduhoplovstvo Srbije (3): Srpski top prvi oborio avion
Prva vazdušna borba u Srbiji dogodila se 27. avgusta 1914, kada je nenaoružani avion Miodraga Tomića napao austrougarski naoružani avion. Tomić se spasao naglim poniranjem. Prvi avion koji je srušen u istoriji svetske ratne avijacije oborio je pre ravno 100 godina iznad Kragujevca srpski vojnik, zvao se Radoje Ljutovac.
On se upisao u istoriju kao prvi u svetu koji iz topa oborio avion. Redov Radoje - Raka Ljutovac iz sela Poljna kod Trstenika bio je u jedinici Vojske Kraljevine Srbije koja branila je Kragujevac sa Metinog brda 30. septembra 1915. Tri neprijateljska aviona izbacila su 46 bombi, a Radojev top nije bio protivavionski, već je bio modifikovani turski, zaplenjen još 1912. godine.
Srbija je kao pomoć iz Francuske dobila 12 aviona farman MF-93, koji su 1915. bazirani na Banjici. U borbenim letovima iznad Banata bačene su prve domaće avio-bombe i gvozdene strelice, konstrukcija artiljerijskog pukovnika Miodraga Vasića.
Početkom 1919. novouspostavljena Vazduhoplovna komanda u Petrovaradinu raspolaže sa četiri mešovite eskadrile i dva odeljenja na aerodromima u Novom Sadu, Sarajevu, Skoplju i Zagrebu, odnosno Ljubljani i Mostaru. Hidroavioni zaplenjeni od Austrougarske bazirani su u Kumboru.
Tokom dvadesetih godina avijacija Kraljevine Jugoslavije raspolagala je s 217 borbenih i 80 školskih aviona. Temelje domaće vazduhoplovne industrije postavljaju Rogožarski, Zmaj, Teleoptik, Državni zavod za proizvodnju aviona metalne konstrukcije u Kraljevu i fabrika avio-motora u Rakovici.
Prvi domaći avion (ŠB-1, Mali Brandenburg) iz Ikarusa predat je vojsci 28. marta 1924. Do napada na Jugoslaviju 6. aprila 1941. domaća vazduhoplovna industrija je isporučila 890 aviona izrađenih po stranim licencama i 550 aviona domaće konstrukcije, kao i 1.150 avionskih motora najsavremenijih tipova (brege 19, potez 25, blenhajm, Do-17K, fjuri i hariken, veliki broj školskih i trenažnih aviona).
Uprkos nesrazmeri u broju i kvalitetu letelica, vazduhoplovstvo se ne samo oduprlo napadu na Jugoslaviju 1941, već je izvelo i nekoliko borbenih akcija u Austriji, Mađarskoj i Bugarskoj. Tokom devet dana pre kapitulacije vazduhoplovstvo je izvelo više od 1.400 borbenih letova. Poginulo je 138 članova letačkih posada.
Vazduhoplovstvo nove Jugoslavije postoji od maja 1942, kada su Franjo Kluz i Rudi Čajavec prebegli u partizane. Realno, ono nastaje sredinom 1944, kada su formirani 352. i 351. lovačka eskadrila RAF-a, sastavljene od jugoslovenskih letača. Krajem iste godine formirane su 11. lovačka i 42. jurišna vazduhoplovna divizija na sovjetskim avionima Jak-1 i IL-2 Šturmovik.
Posle raskida sa SSSR 1948. domaća avio-industrija projektuje i proizvodi lovački avion S-49A i S-49C. Kao pomoć Zapada stižu bombarderi moskito, lovci tanderbolt i transportni C-47 dakota. Na batajnički aerodrom sleću prvi američki mlazni avioni T-33 i tanderdžet. Prvo probijanje zvučnog zida u Jugoslaviji izvedeno je 1956. lovcem F-86E sejbr.
Obaranje nevidljivog
U ratu 1999. godine udarna pesnica NATO zemalja bila je avijacija. Vojska Jugoslavije nikako nije mogla biti pravi ratni rival brojno nadmoćnijoj i tehnološki superiornoj vojnoj sili, u kojoj je delovalo 19 zemalja. Ipak, naši vojni piloti bili su prvi koji su krenuli u odbranu zemlje. Neki od njih su poginuli, dok je deo vojne tehnike uništen na zemlji bombama ili krstarećim raketama NATO-a. Iako inferiorni gotovo u svakom pogledu, vojni piloti Srbije pokazali su veliku hrabrost, baš kao i njihovi saborci iz protivvazdušne odbrane.
U istoriji će ostati zabeleženo da je jugoslovenska PVO 27. marta 1999. godine iznad sela Buđanovci oborila američki F-117, prvi avion stelt tehnologije ikada oboren. Zapadno od Beograda je 2. maja oboren i F-16, a pilot potpukovnik Dejvid Goldfajn je uspešno evakuisan. Oboreno je i više krstarećih raketa, bespilotnih letelica, nekoliko američkih aviona je oštećeno, ali su u srpskoj javnosti uspesi protiv NATO-a uglavnom preuveličavani.
Zanimljivo je i da su dva jugoslovenska supergaleba G-4 26. aprila poletela s aerodroma Golubovci kraj Podgorice, prešli u vazdušni prostor Albanije i na aerodromu Rinas kod Tirane uništili ili teško oštetili 16 helikoptera tipa apač.
Početkom šezdesetih u vazduhoplovstvo iz SSSR stižu lovci-presretači MiG 21F-13. Vazduhoplovno-tehnički institut projektuje školsko-borbeni mlazni avion galeb, jastreb i kraguj. Tokom sedamdesetih u naoružanje se uvode domaći orao i galeb G-4, francuski helikopter gazela i, neposredno pred raspad SFRJ, supersonični lovac MiG-29.
SFRJ je nabavila ukupno 15 dvomotornih turboelisnih visokokrilnih lakih transportnih aviona An-26, a novoformirana država SRJ je 1992. preuzela svih 15 aviona. Tokom 90-ih dva aviona su prodata Kongu, 1999. su na zemlji uništena tri aviona, jedan je nakon udesa rashodovan 2000. godine. U roku od nekoliko godina još dva aviona su prodata, a jedan rashodovan. Ostalo je šest aviona da služe u transportnoj jedinici.
U NATO bombardovanju 1999. godine RV i PVO bili su meta ukupno 512 napada na 171 lokaciji. Zauzvrat, oborile su američki "nevidljivi" F-117A i F-16C i pogodile 38 drugih aviona. Poginuo je 41 pripadnik RV i PVO.
