Vojno vazduhoplovstvo Srbije (4): Kamikaze u zakrpljenim migovima
Hrabrih pilota Srbija je osvedočeno imala i krajem 20. veka, kada su u NATO bombardovanju srpski piloti u mnogo čemu uspeli da pariraju neuporedivo jačoj armadi.
Jedan od njih bio je i Slobodan Buca Perić, pilot koji je ratovao i protiv Amerikanaca, ali i protiv - srpskih generala.
- U nebo su nas vinuli u neispravnim avionima nesposobni političari i generali da branimo otadžbinu i srpski narod od NATO bombi - ovako je za "Vesti" svedočio pukovnik lovačke avijacije Slobodan Perić.
I legendarni Buca nije tražio izgovor da se te 1999. godine ne odazove zadatku. Naprotiv, nije bilo pilota koji je odbio naredbu da brani nebo iznad tadašnje Savezne Republike Jugoslavije. Uprkos saznanju u kakvim avionima lete.
- Avioni su se trošili, nisu stizali novi delovi, a sankcije su učinile svoje: od 14 jednoseda, borbenih aviona, pre samog rata 1999, mi smo leteli na svega dva (!), jer su svi drugi bili neispravni. Služili su nam za čerupanje delova. Ko je odgovoran? Pa, naravno, oni koji izdaju naredbe, političari i vojni vrh koji im se uvlačio. Kada je došlo do bombardovanja, niko nije odbio da uzleti, iako smo znali kolike su nam šanse da se više ne vratimo živi - pričao nam je pre sedam godina pilot Perić.
Da to nisu priče ogorčenog avijatičara koji je u bombardovanju izgubio prijatelje i kolege, govore i podaci o tome kako su prvog dana NATO agresije prošli prvi borbeni avioni koji su se tada vinuli na nebo.
Sa Batajničkog aerodroma tog 24. marta prvi su poleteli Nebojša Nikolić i Ljubiša Bata Kulačin. Odmah posle poletanja, u Nebojšinom avionu otkazuju svi kursni sistemi.
Oboren je kod Titela, ali se srećom na vreme katapultirao. Istog dana sa aerodroma u Nišu poleteo je i Ilja Arizanov. Oboren je iznad Dreničkog kraja i posle dva dana filmskog probijanja kroz najtvrđe leglo OVK u Dreničkom kraju, nekako je uspeo da se domogne Prištine. Komanda ga je već bila otpisala.
I Predragu Milutinoviću Grofu, koji je u svom migu poleteo sa aerodroma Ponikve, radar je takođe otkazao. Oboren je iznad Jastrebca, ali se i on na vreme katapultirao. Dva dana kasnije, 26. marta 1999, on i major Zoran Radosavljević kreću u presretanje neprijateljskih aviona, ali sreća im nije bila saputnik. Ispostaviće se da su radari u oba aviona, i onom Bucinom i onom Zoranovom, neispravni!
Na nebu čuvao Miloševića
Kako su "trošili" pilote ratne vojne avijacije govori i slučaj iz predizborne kampanje za predsedničke izbore 2000. kada pukovnika Perića nadležni angažuju da obezbeđuje miting Slobodana Miloševića u Požarevcu.
- Tada sam proveo u vazduhu, u migu 29, više od dva sata čuvajući nebo da slučajno Amerikanci ne bi napali i ubili Miloševića. Posle sedam dana u Beranima, provodim četiri i po sata u vazduhu, sve sa raketama i istim zadatkom. Za ta dva dana imao sam više naleta nego za celu prethodnu godinu - pričao je Perić.
- Jedna me je raketa omašila, a druga pogodila u desni motor. Refleksno krenem da bežim, ali palica ne radi, jer je hidrosistem iscureo od eksplozije. Avion počinje da pada. Znam da ako me pogodi još jedna raketa, ubiće me na mestu, tako da mi je preostalo samo da se katapultiram sa nekih 7.000 metara. Dok padam, vidim Loznicu, vidim moje selo, Drinu, manastir. Nisam znao šta je sa Zoranom...
Nažalost, njegov prijatelj i kolega se nije vratio sa zadatka, a Buca Perić sebi do kraja života nije mogao da oprosti što nije održao obećanje majki Radi da će čuvati njenog sina Zorana. Ni legendarnog Slobodana Buce Perića, koji je generalima i ministrima umeo da skreše u brk sve što ga tišti, više nema među nama. Sudbina je htela da mu glave nisu došle američke rakete, već srpski drumovi. Poginuo je u saobraćajnoj nesreći 29. maja 2010, ne dočekavši ni 50. rođendan.
Ekspresno penzionisanje
Pukovnik Perić ekspresno se penzionisao u vreme dok je Ministarstvom odbrane rukovodio Boris Tadić. Bilo je to najbrže penzionisanje u srpskoj vojsci, pričale su posle njegove kolege.
- Na mitingu organizovanom u čast tadašnjeg ministra pita mene Tadić, koji me inače do tada nije video, šta mislim dalje. Ja mu odgovaram da je najbolje da sam u penziji. Nema više avijacije, a da sedim da me prašinari zezaju kako imam veliku platu, a ništa ne radim, to ne bih mogao da podnesem - objasnio je Perić.
