Vojno vazduhoplovstvo Srbije (2): Avioni bez radara i naoružanja
Prosek starosti pilota lovačke avijacije u Vojsci Srbije iznosi 42,5 godina, dok u Francuskoj oni ne lete na tim avionima posle 36 godina
Iako na papiru Vojska Srbije ima dve vazduhoplovne brigade u Batajnici, Kraljevu i Nišu i desetak tipova aviona i helikoptera u upotrebi, osim helikoptera gazela, svi drugi tipovi letelica ili ne lete uopšte, ili održavaju minimalnu ispravnost, nedovoljnu čak i za obavljanje osnovne letačke obuke. Prosek starosti pilota lovačke avijacije u Vojsci Srbije iznosi 42,5 godina, dok u Francuskoj oni ne lete na tim avionima posle 36 godina.
Tokom 2013. godine u srpskoj štampi je svako malo oživljavala priča da će vojska kupiti šest borbenih aviona MiG-29M/M2 kao prvog dela "ruskog paketa", a zatim i osmatračke radare. Neke ranije procene su bile da je Srbiji potrebno bar 12 višenamenskih borbenih aviona koji bi zamenili prvo MiG-21 čiji je upotrebni vek više puta isticao, a potom i preostale avione MiG-29. Ipak, čini se da je preovladao stav da se kupi ono što je moguće u datom trenutku.
Međutim, jedna poseta ministra odbrane Bratislava Gašića Moskvi je bila dovoljna da se tiho u medijima pojavi njegova izjava da od posla nema ništa. Srbija nema novca. Inače, željeni MiG-29M/M2 je potpuno nova letelica sa višestruko uvećanim borbenim mogućnostima.
Iskusni srpski piloti tvrde da Srbija treba da popravi i modernizuje postojeće MiG-ove 21. MiG 29 je dobar avion, ali državi veličine Srbije čak više odgovara MiG 21. Za njegovo poletanje dovoljno je tri do pet minuta, dok je za MiG 29 neophodno 10-12 minuta, a za to vreme nezvani gost već može napustiti naš vazdušni prostor. Zbog manjka ispravnih aviona država Srbija danas kao dežurne avione drži dvosed verziju MiG-a 21 bez radara i adekvatnog naoružanja.
U praksi presretanja uljeza, u vazdušnom prostoru Srbije dešavaju se retko. Prošle godine su dva MiG-a 21 poslata na italijanski sportski avion čiji je pilot navikao da leti slobodno preko teritorije EU, pa se prenerazio kad su na njega poslati MiG-ovi.
Ni sa helikopterima stvari ne stoje mnogo bolje. Trenutno u floti imamo helikoptere gazela i gama, koje smo i proizvodili po licenci. Oni su, međutim, iako u "voznom stanju", zastareli. Još imaju protivoklopne rakete koje se vode "na gajtan". Moderni helikopteri su oklopljeni i zaštićeni od svakog pešadijskog naoružanja dok ovi koje mi imamo nisu, tako da se mogu oboriti puškom. Helikopteri su veoma važni u protivterorističkoj borbi i za prevoz trupa. Na transportne helikoptere koji su još uvek u upotrebi ne treba ni trošiti reči, tako su davno proizvedeni da su mnogi stariji od pilota koji njima upravljaju.
Uvoz polovnjaka
Transportni helikopter Mi-17, koji se srušio u širem rejonu aerodroma "Nikola Tesla" kod Surčina, bio je jedan od svega dva primerka te letelice koja je korišćena u Vojsci Srbije. Proizvedeni su za Sovjetski Savez 1989. i 1991. godine, a u Srbiju su uvezeni polovni 1997. godine za potrebe Jedinice za specijalne operacije Resorsa državne bezbednosti. Vojska Srbije preuzela je dva helikoptera Mi-17 2006. godine i remontovala ih 2010. godine. U pitanju je srednji transportni helikopter koji se koristi u desetinama armija sveta, jedino što su naši stari četvrt veka. Prosečna starost helikoptera Mi-17 je 24 godine dok najmlađi Mi-8 ima 34 godine.
