Serijske ubice među nama (4): Kasapio i ujedao devojčice
Ni nekadašnji Sovjetski savez nije bio imun na serijske ubice. Najpoznatiji je slučaj Andreja Čikatila, poznatog kao Kasapin iz Rostova. On je od 1978. do 1990. godine u Rusiji, Ukrajini i Uzbekistanu napao, silovao, ubio i iskasapio 56 žena i dece.
Njegova najstarija žrtva imala je 45, a najmlađa sedam godina. U pitanju su bile žene, devojke, devojčice i dečaci. Prvo bi pokušao da ih siluje, a kad bi izostala erekcija - svetio bi im se kasapljenjem. Osuđen je na smrt 1992. godine i dve godine kasnije pogubljen je u mračnom podrumu zatvora, kada mu je čuvar ispalio metak u potiljak.
Većinu zlodela počinio je u oblasti Rostov u Rusiji. Radio je kao učitelj, gde je počeo sa seksualnim uznemiravanjem učenika. Prva žrtva bila je 9-godišnja Jelena Zakotnova. Nju je namamio u kuću koju je tajno kupio. Pokušao je da je siluje, ali pošto nije imao erekcije, zadavio je i izbo nožem i tek onda osetio seksualno uzbuđenje. Potom je telo bacio u reku. Za zločin je osuđena nevina osoba, koja je kasnije pogubljena.
Serijske ubice među nama:
Tada počinje njegov ubilački lov na mlade devojke, koje bi odvodio na zabačena mesta, pokušavao da siluje, kasapio i često zubima otkidao delove tela. Obično je napadao devojčice i dečake, a ređe odrasle žene. Tek su 1983. godine sovjetske vlasti shvatile da imaju posla sa serijskim ubicom. Iz Moskve je poslat specijalni policijski tim u Rostov da vode istragu.
Ubica je 1984. godine uhapšen kada je policajac na tajnom zadatku primetio kako namamljuje mladu ženu sa autobuske stanice u Rostovu. Međutim pušten je zbog greške u analizama krvi. Iako pod jakim pritiskom javnosti, policajci nisu nikako mogli da uđu u trag surovom ubici. Tek 1990. godine, posle jednog ubistva primetio ga je policajac na tajnom zadatku.
Učinio mu se sumnjivim i legitimisao ga, posle čega je pušten. Kada je međutim nađeno telo poslednje žrtve, policija je analizirala imena onih koji su u to vreme legitimisani u blizini mesta ubistva. Čikatilovo ime se učinilo poznatim nekolicini policajaca i otkriveno je da je već hapšen zbog sumnji da je on misteriozni serijski ubica.
Stavljen je pod nadzor i primećeno je kako pokušava da stupi u kontakt sa decom na autobuskim stanicama. Ubrzo su dokazi njegovih zločina počeli da se pojavljuju. Urađen je test krvi i otkrivena je neverovatna stvar, zbog koje je godinama ranije pušten.
On je imao krvnu grupu A, ali je sperma bila AB krvne grupe koja je nađena na žrtvama. Ubrzo je pritisnut dokazima priznao zločine i osuđen na spektakularnom suđenju na kom je bio zatvoren između rešetaka u strahu da ga rodbina žrtava ne ubije. Kažu da je ponekad na suđenju pevao. Egzekucija je izvršena 14. februara 1994. godine.
