Serijske ubice među nama (2): Najveći serijski ubica Nemačke
Sebastijan Burman, sudija Zemaljskog suda u Oldenburgu, bivšeg bolničara 38-godišnjeg Nilsa Hegela za dva ubistva, dva u pokušaju i nanošenja telesnih povreda, na trećem suđenju 28. februara ove godine osudio je na doživotni zatvor. On nakon 15 godina izdržane kazne neće imati pravo da zatraži uslovno puštanje na slobodu. Međutim, Hegel je priznao 30 ubistava na klinici Delenhorst, gde je radio od 2003. do 2005. godine, a mogao bi da bude optužen čak za 200 smrtnih slučajeva, što će pravosuđe nakon ponovne istrage pokušati da dokaže na četvrtom suđenju.
Ovaj put suđeno mu je samo za nedela koja su dokazana.
Hegel je pacijente ubijao prekomernim doziranjem leka za srce, a činio je to da bi ih doveo u šok, a zatim spasavao i sebi pripisao stručnost i stručnog bolničara i uspešnog reanimatora. Oživljavanje pacijenata koje je dovodio u komu, više puta mu je uspelo, ali prema saznanjima policije, u najmanje 200 slučajeva to mu nije pošlo za rukom.
Presuda je izrečena, ali Nemačka je i dalje šokirana, jer još nema odgovora na pitanje kako je moguće da jedan bolničar ubije toliko pacijenata i da ostane neotkriven.
Satansko ubijanje počelo je 22. juna 2005. a doživotnu robiju dobio je 2015. godine. I što je najtragičnije, za otkrivanje razmera ove tragedije, nije zaslužno ni zdravstvo ni sudstvo,već obična građanka Katrin Loman, koja je uporedila smrt svoje majke Brigite Arndt 2003. godine sa srću Ditera M. iz Bremena, za čiju smrt je Nilsu Hegelu suđeno 2008. godine.
Svi ćutali
- Neugodan je to osećaj kad toliko pacijenata umire. Bilo je sestara koje su Nilasu zabranile ulzak u sobe njihovih pacijenata, a jedna doktorka kad je došla na posao i videla Nilsa u istoj smeni rekla je: Bože šta će se danas desiti, koga će danas reanimirati - svedočila je jedna bivša sestra Klinike Delmenhorst, koja je otkrila da je Nils u to vreme dobio nadimak Brutalni spasilac Rambo.
Diter M, penzioner iz Bremena, iz bolnice nije stigao na svadbu svoje ćerke, a monstruozni bolničar u klinici Delmenhorst predozirao ga je 22. juna 2005. godine. Otkriven je posle reakcije dežurne medicinske sestre, kojoj se Diterovo padanje u komu učinilo sumnjivo. Posle prvog oživljavanja, pacijentu je analizirala krv i utvrdila veću količinu leka za srce. Utvrđeno je i da u bolničkoj apoteci nedostaje pet ampula spornog leka, a kada su prazne ampule pronašli u korpi za smeće, pozvali su policiju.
Nesrećni Diter M. posle oživljavanja ipak je podlegao, a Nils je za ovo ubistvo 2006. dobio pet godina zatvora i pet godina profesionalne zabrane. Savezni sud presudu je oborio, a na obnovljenom postupku za Diterovu smrt bolničar je 2008. dobio sedam i po godina i doživotnu profesionalnu zabranu.
Pre klinike u Delmenhorstu Nils je od 1999. bio zaposlen na intenzivnom odeljenju klinike Oldenburg. Posle prve operacije srca kojoj je prisustvovao izjavio je da je to "traumatizovan doživljaj". Odao se alkoholu i narkoticima. Šef odeljenja za srčanu hirurgiju uočio ga je kao ishitrenog akcionaša, koji nije pogodan za intenzivno odeljenje. Premešten je na drugo radno mesto, a nakon godinu dana dobio je i otkaz. Pa ipak, dobio je dobro radno svedočanstvo, s kojim se 2002. godine bez problema zaposlio na na klinici Delmenhorst, gde je "uspešno" oživljavao pacijente, a kolege su počele da ga tapšu po ramenu.
Na prvom suđenju Nilsa nisu dovodili u vezu sa drugim smrtnim slučajevima. Sada kad je sve izašlo na videlo i kada su pritisci javnosti postali sve jači, dr Dirk Tencer, šef klinike Oldenburg, angažovao je veštaka kojem je poverio zadatak da proveri eventualne propuste iz vremena Nilsovog zaposlenja.
Policija je utvrdila je da je 2003. i 2004. godine na klinici Delmenhorst umrlo dvostruko više pacijenata nego prethodne godine, a u prvom polugodištu 2005. za vreme Nilsove dužnosti broj smrtnih slučajeva povećao se za 73 odsto. Istovremeno u ovom periodu potrošnja spornog leka za srce uvećana je za sedam i po puta. Daljom istragom utvrđeno je da je za vreme Nilsovog zaposlenja umrlo 411 pacijenata, a samo dok je on dežurao podlegao je 321 pacijent. Kod 191 pacijenta ekshumacija je izvodljiva.
Državno tužilaštvo je odlučilo da za početak ekshumira osam umrlih, a u pet slučajeva već je utvrđena prisutnost spornog leka za srce.
Pitanje je zašto istraga nije proširena još 2005. godine, kad je bilo prvo suđenje.Kako mediji spekulišu, očevidno je neko imao razlog da istragu prikoči, a postavlja se i pitanje ko je Nilsu dao otkaz i dobre preporuke, kao i odštete koja će sigurno biti izražena milionima evra, ali i kažnjavanju odgovornih rukovodilaca u zdravstvu i sudstvu.
Tačan broj Nilsovih žrtava nikad neće biti utvrđen. U međuvremenu, Nils je svojim cimerima u zatvoru pričao kako čovek drhti kad umire i kako je posle šezdesetog slučaja prestao da broji žrtve, hvališući se da je on sigurno najveći serijski ubica u istoriji Nemačke.
Pijan i drogiran
Nils je rođen 1976. u Vilhelmshafenu. Otac je bio aktivan u SPD partiji i majka je bila advokatski pomoćnik. Kad je Nils imao 11 godina roditelji su se privremeno razišli. Kao osrednji đak završio je za bolničara u rodnom mestu, koje i nije želeo da napušta, jer ga je bolnica u kojoj je učio zadržala. Pa ipak, 1999. dobija posao na intenzivnom odeljenju klinike u Oldenburgu. Tu počinje sve više da pije i konzumira narkotike, češće pada u depresije i stanja straha. Premešten je na drugo odeljenje 2001. godine, a 2003. dobija otkaz, ali se sa dobrim preporukama zapošljava se u klinici Delmenhorst. Godinu dana kasnije se oženio i dobio ćerku. Međutim, doživeo je saobraćajnu nesreću i počeo da pati od napada panike i nastavio da kombinuje alkohol i tablete. Dobija potrebu da se dokazuje, što će glavom platiti mnogi.
