Uzroci propasti Srbije (6): Zanati izumiru a doktorati se štancuju
Koliko Srbija tone u beznađe, jedan od pokazatelja je statistika Nacionalne službe za zapošljavanje koja beleži da je u decembru 2014. posao u Srbiji tražilo više od 740.000 ljudi, dok se procenjuje da će tokom ove godine, samo u državnoj administraciji, najmanje 16.000 ljudi ostati bez posla. S druge strane, tinejdžeri neće u deficitarne zanatske struke, mada je oko 30.000 zanatskih radnih mesta upražnjeno, ali zato postoji hiperprodukcija fakultetskih diploma i doktorata u zanimanjima za koja na tržištu rada Srbije uglavnom nema posla! U tom "višku" prednjače ekonomisti raznih profila, a država nema nikakvu strategiju da usmeri mlade u školovanju ili makar upozori roditelje da uzalud ulažu novac u bezvredne diplome svoje dece.
- Zanati građevinske, tekstilne, kožarske i mašinske struke su najdeficitarniji, pa ipak su te trogodišnje škole pred gašenjem. Na pojedine od tih smerova upisuje se od jednog do pet đaka zato što nema interesovanja. Bez obzira što dobar i vredan zanatlija, sposoban preduzetnik, može da zaradi više od nekog s fakultetskom diplomom, na zanate u Srbiji se uglavnom gleda s nipodaštavanjem, a zanatlije su omalovažene. Mladi žele u medicinske, ekonomske, pravne škole i gimnazije. Čak polovina mesta za trogodišnje zanatsko školovanje ostaje nepopunjeno u Srbiji. Zanati izumiru i zato što mladima ta zanimanja nisu više zanimljiva pored savremenih kompjuterskih tehnologija i menadžerstva. Mnogi bi da budu menadžeri bilo čega, a kod velikog broja se posle ispostavi da su postali menadžeri ničega jer godinama ne mogu da dođu do posla u struci. Tu je bitan i uticaj roditelja jer kroz decu žele da ostvare svoje neispunjene ambicije. Nezadovoljni su što njihovi potomci tokom zanatskog školovanja treba da idu na praksu, što te škole nemaju prohodnost za fakultet. Radije ih upisuju u srednje škole iz kojih mogu na studije, po cenu da se na kraju ispostavi da su ih iškolovali za uzaludna zanimanja, te da već odraslu decu treba i dalje da izdržavaju - kaže za "Vesti" Milorad Antić, čelnik Foruma srednjih stručnih škola.
Deficitarni lekari i zidari
Prema prošlogodišnjim statističkim podacima, u evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja registrovano je 741.906 nezaposlenih, od kojih su 51 odsto žene. Deficitarna zanimanja s fakultetskom diplomom su: diplomirani farmaceuti, lekari specijalisti, profesori matematike, fizike i stranih jezika, zatim diplomirani biohemičari, inženjeri iz oblasti informacionih tehnologija i elektrotehnike. Takođe, poslodavci teško dolaze i do komercijalista na terenu, agenata osiguranja, građevinskih radnika, kao i radnika mašinske struke. Prema podacima NSZ, čest je i slučaj odbijanja ponude zbog male plate ili zbog zarade na procenat, a najveći broj nezaposlenih se opredeljuje za prihvatanje posla u većim gradovima. Od ukupnog broja nezaposlenih, samo je 1,82 odsto pokazalo interesovanje da zbog posla promeni mesto boravka.
Tinejdžeri nisu više zainteresovani ni za zanate poput autolimara, automehaničara, tesara, zidara, armirača, mesara, zavarivača, stakloresca, stolara, krojača, obućara, keramičara, kamenoresca, električara, vodoinstalatera, molera.
- Na ceni su srednje škole i fakultetske diplome do kojih se lako dolazi, a i kupovina je u opticaju. Gotovo u svakom mestu, čak i tamo gde poštari retko zalaze, u oronulim domovima kulture postoje isturena odeljenja raznih fakulteta i visokih škola, ali pitanje je ko od njih ima i akreditaciju i ko kontroliše te ustanove - napominje Antić.
Mentor kao Supermen
Prema Pravilniku o doktorskim studijama i standardima za akreditaciju programa doktorskih studija, ozbiljan doktorat radi se od tri do pet godina. Jedan profesor može da izvede najviše 10 doktoranada tokom karijere, a mentor i doktorand moraju da imaju naučne radove objavljene u stručnim međunarodnim časopisima. Koliko se to (ne) poštuje u Srbiji, najbolje govori podatak da je profesor s jednog beogradskog privatnog fakulteta samo u toku jedne godine bio mentor za devet odbranjenih doktorskih teza, dok o objavljivanju naučnih radova u svetskim stručnim časopisima nema ni slova.Na privatnim fakultetima i visokim školama ima oko 30.000 studenata, a procenjuje se da ih je još toliko na isturenim odeljenjima. Ove školske godine, prema dostupnim podacima, svi privatni fakulteti u Srbiji brucošima su podelili 6.986 indeksa, od čega ih je čak 6.355 u Beogradu. S druge strane, na sve državne fakultete zajedno ove školske godine krenulo je 32.000 akademaca.
Uzroci propasti Srbije:
1. Uzroci propasti Srbije (1): Hajdučka država
2.Uzroci propasti Srbije (2): Agencija za kumove i svastike
3.Uzroci propasti Srbije (3): Udaja partijskog kadra
Zanimljiv je i podatak da je Srbija pre tri godine dobijala dva doktora nauka dnevno jer se broj postdiplomaca na doktorskim studijama od 2007. do 2012. godine uvećao osam puta, a broj novih doktora nauka u istom periodu se utrostručio. Doktorat je 2007. godine steklo 206 studenata, a 2012. čak njih 770. Ako se zna da je na celom Beogradskom univerzitetu za 207 godina postojanja, odnosno od osnivanja Velike škole 1808. godine, odbranjeno 8.500 doktorskih disertacija, u proseku 42 godišnje, vidne su razmere najnovije ekspanzije. Iz izveštaja Nacionalnog saveta za nauku može se saznati i da je tokom jedne godine Privredna akademija u Novom Sadu imala 200 doktoranada, a sličan broj je imao i Evropski univerzitet u Beogradu. Sa statističkog stanovišta, ovi privatni univerziteti svakog drugog dana iznedrili su po jednog doktoranda.
Izdržavaju ih roditelji
U Srbiji nije sramota da odrasli ljudi žive na roditeljskom budžetu i pod roditeljskim krovom, to je čak uobičajeno. Naime, više od 50 odsto osoba između 20 i 35 godina nalazi se u kategoriju izdržavanih lica, od čega dve trećine živi kod roditelja. I veliki broj njih nema nijedan atribut odraslosti, niti su se stambeno i finansijski osamostalili, niti rade niti zasnivaju brak, sudeći prema studiji "Mladi - naša sadašnjost" Instituta za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta.
Štancovanje doktorskih disertacija toliko je uzelo maha da preti da titula doktora nauka postane degradirana jer stručna akademska javnost, kako u Srbiji, tako i inostranstvu, ovako odbranjene brzopotezne doktorske teze ocenjuje kao neozbiljne i fakultetima iz Srbije opada rejting na međunarodnom nivou.
