Uzroci propasti Srbije (1): Hajdučka država
Karakteristično za svako pospremanje kuće u državi jeste da se rezultati vide kroz dve-tri godine. Do tada se navodni reformatori uglavnom već obogate, odu s vlasti i pravdaju se da su bili nadomak uspeha kad su pali s funkcija. A oni koji ih zamene, nastave po starom još dve godine i krive bivše za svoje neuspehe.
U novim reformama Vlada je srezala penzije i tako uštedela mizernih 210 miliona evra, što prema ocenama svih ekonomista nije ni izbliza dovoljno da se javne finansije stabilizuju. Povećani su i porezi, iako konvencionalna ekonomska mudrost kaže da se posrnula privreda ne može konsolidovati povećavanjem poreza i smanjivanjem rashoda. To samo dovodi do grčenja sistema i daljeg zaglibljivanja u živom pesku.
- Naša zemlja je metafizička farsa. Premijer Aleksandar Vučić vrlo dobro zna da će smanjivanje plata i penzija imati nulti efekat i zato će sad posegnuti za prodajom Telekoma Srbije, udela u Elektroprivredi Srbije, aerodromu, Državnoj lutriji, RTB Boru - kaže Milan Knežević, privrednik i vlasnik Modusa.
800.000 službenika
Nekada je državni aparat države koštao pet odsto bruto nacionalnog dohotka, pa onda osam odsto, pa 15, a danas košta 45 odsto!
Crna slika privrede u Srbiji
* Ukupno preduzeća 115.000
* Gubitke iznad visine kapitala ima 26.000 preduzeća
* Gubitke do visine kapitala ima 36.000 preduzeća
* Zrelo za stečaj je 25.000 preduzeća
* Fantomskih firmi ima 28.000
- Mi moramo da znamo kakvu državu hoćemo. Ako hoćemo liberalnu, onda je državni aparat mali, ali su i socijalna davanja manja. Ako hoćemo socijalnu državu, onda je aparat veliki, skuplji, ali i daje više. Ali ja imam utisak da Srbi hoće liberalnu državu kad treba da plate porez, a socijalnu kada moraju kod doktora, ili kad im dete pođe u školu. A to ne može. Mi ne vidimo da su to dva koncepta. Umesto pravne, mi imamo revolucionarnu državu - kaže Miodrag Zec, profesor ekonomije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.
Ni danas niko ne zna koliko je tačno državnih službenika, a procene idu i do 800.000 ljudi. Nepoznato je koliko ima državnih agencija za sve i svašta i koliko novca ode na plate svih tih ljudi. Svaka nova vlada zapošljavala je partijske članove, a naredna je dodavala svoje, pa smo došli u situaciju da ima više ljudi u državnim službama nego u privredi.
Srbija je tokom 2014. izvezla 25 najboljih studenata matematike i medicine. Iz Matematičke gimnazije nam je za godinu otišlo 11 najboljih đaka, a istovremeno su profesorima smanjene plate.
- Pa što ne bismo probali da izvezemo poslanike? Ah, da, njih niko neće - ističe Zec.
Siva ekonomija
Srpski penzioni sistem je takođe na kolenima. Pre svega on se zasniva na sistemu "iz ruke u usta". I sad se penzionerima smanjuju penzije, što je kršenje ustavom zagarantovanih stečenih prava, ali se partijama povećavaju budžetski izdaci. Pojedini ekonomisti to što nam se u zemlji dešava nazivaju hajdučijom.
Demografi ukazuju da zapravo živimo od smanjivanja broja stanovnika. Za 20 godina biće nas milion manje! Srbija je večito u promenama, ali zapravo nema nameru da se promeni ni za jotu. Spiskali smo najmanje 50 milijardi dolara prihoda u tranziciji i to sve po zakonu. Povećava nam se deficit, nezaposlenost, javni dug, a smanjuje se broj stanovnika, plate i penzije.
Recimo, Srbijagas duguje više nego što mu celokupna imovina vredi, broj zaposlenih se u 2014. smanjio za 50.000, kredite dobijaju političke firme koje nemaju nameru da ih vrate i sve to država toleriše.
- Priča o borbi protiv sive ekonomije je diletantska. Svaka vlada to priča i nijedna to nije uradila. Od sive ekonomije u Srbiji živi 700.000 ljudi. Zatvaraju nam se regularna preduzeća, a buvljaci su nam netaknuti. Kad pođete pogrešnim putem sve su vam stanice pogrešne - dodaje Milan Knežević.
Protestant Vučić
Nebrojeno puta smo slušali predsednika Vlade kad govori o Veberu i protestantskoj etici uspešnih društava poput skandinavskih ili nemačkog.
"Kod nas to ne funkcioniše jer protestantizam uči da nema oprosta grehova. U protestantizmu su crkve drvene, a principi gvozdeni. Znači, ne sme se krasti. Već kod katolika je postojala tradicija otkupa greha. A u pravoslavlju se oprost daje i bez para. To je veoma važno jer je reč o duhovnoj platformi na kojoj je društvo zasnovano. U protestantizmu svaka generacija mora da stvori novu vrednost, jer je porez na nasleđivanje ogroman. A kod nas se za to ne plati ni dinara", ističe profesor Zec.
Diktat stranaca
"Liberalizacijom uvoza i snižavanjem carina postignut je trostruki negativni efekat. Smanjeni su prihodi od carina, a iznurena domaća privreda ostavljena na nemilost moćnoj stranoj konkurenciji. Uz sve to, precenjeni kurs dinara žestoko pomaže uvoznike. Država je prihvatila diktat stranih finansijera i omogućila da sve važne infrastrukturne investicije grade stranci. Time se uništava domaća operativa. Potpunom deprofesionalizacijom države i celog javnog sektora dobili smo najnekompetentniju državu u poslednjih 100 godina", objasnio je finansijski konsultant Nebojša Katić.