Uzroci propasti Srbije (4): Udri brigu na estradu
Ekonomija Srbije preživljava metastazu, ali ostala je na snazi stara parola "hleba i igara". Ili samo Igara. Poslednjih godina sve su popularnija muzička takmičenja, koja malo koštaju TV produkcije, ali se dobro zarađuje na gledanosti ili SMS porukama gledalaca. Štancuju se zvezde i zvezdice sa mikrofonom, a kad se takmičenje završi, za pobednika više niko ne haje.
Kroz takmičenja kao što su Operacija trijumf, Ja imam talenat, Zvezde Granda, Prvi glas Srbije, Pinkove zvezde, Pinkove zvezdice, X faktor prošlo je na stotine takmičara. Umesto obećanih ogromnih tiraža, pesama i nastupa, pobednici su dobili pet minuta slave. X faktor, Idol, Prvi glas... To su neki od najpopularnijih programa ovog tipa i u svetu. Iako pobednici dobijaju ugovore za snimanje albuma s ozbiljnim izdavačkim kućama, poput Univerzala i Sonija, ni tamo učesnicima nije zagarantovana svetla muzička budućnost.
Ljudi bez zanimanja
Škola iznad svega
Davor Jovanović, pobednik Prvog glasa Srbije, kaže da je od ovog takmičenja dobio samo afirmaciju.
- Nisam dobio predviđeni marketing i album u vrednosti od 100.000 evra. Istekao mi je ugovor i jedva sam to dočekao. U ugovoru je pisalo da će biti nagrade, međutim, nije pisalo šta je nagrada. Ali uspeo sam da završim fakultet - kaže Davor.
U Srbiji smo u nekoliko poslednjih godina dobili armiju zabavljača sa kojima niko ne zna šta će. Većina njih ostanu ljudi bez zanimanja.
Muzički menadžer Dragoslav - Gane Pecikoza podseća da je srpska pomama za zvezdama počela emisijom Idol braće Karić i tu je bilo stotinak odabranih od kojih je ostalo 12.
- Uvek su imali 10 finalista. To je već 112. Pa smo imali u Prvom glasu Srbije šestoro, u X faktoru čak desetoro. Pa sad imamo Grandove i Pinkove zvezde. To je oko 150 imena. Mislim da je poenta samo da se napravi TV emisija. Oni mogu da prikažu tog pevača na televiziji, ali ne i da od njega naprave zvezdu. To je potpuno drugačije u odnosu na period do 1992. godine kad je kvalitet sam po sebi isplivao - kaže Pecikoza.
On ukazuje da je osnovni problem tih 150 pevača što se ne razlikuju. Pevaju već otpevane pesme i pokušavaju da imitiraju original. U karijeri ne mogu da uspeju zato što ostanu imitatori. Pecikoza kaže da je najbolji primer Bane Mojićević, prvi pobednik Zvezda Granda. Posle 10 godina ispao je odličan imitator i zato nije napravio ništa.
Pecikoza smatra da su u Grandu napravili dobar posao.
- Tu su Darko Lazić, Tanja Savić, Slavica Ćukteraš, Rada Manojlović, Milica Todorović... Svi pobednici Granda su bili mladi ljudi, nisu imali ni 18 godina. Tu se pokazuje da deca traže idole među vršnjacima. Na Evroviziji su bile Nevena, Mirna i Sara, ali ništa od njih. I one su pokazale da su imitatori Rijane, Keti Peri... Te produkcije samo prave TV emisije koje donose dobit od sponzora i reklama, i to je glavni cilj. Niko od pobednika nije dobio obećanu nagradu. Najbolja je prirodna selekcija. Protivnik sam toga da se peva na engleskom jeziku jer onaj koji peva na engleskom odlično, on prosečno peva na srpskom - govori Pecikoza.
Alavi roditelji
Prepušteni sebi
Rok kritičar i član žirija Idola Petar Janjatović rekao je da veruje da je kriza diskografije razlog što je retko ko od učesnika napravio karijeru.
- Ranije bi se pojavio menadžer koji bi radio na karijeri pevača. Danas se učesnici prepušteni sebi. Najbolji primer je pobednica prvog Idola Cveta Majtanović. Iza nje je stajao BK saund i krenulo se u pripremanje albuma. Onda je BK saund propao, a ona ostala sa skupim projektom koji nije imao ko da izgura - istakao je Janjatović.
U ugovorima sa producentskim kućama neke od stavki su izdavanje albuma i turneje. Međutim, u stvarnosti to izgleda mnogo drugačije, jer mladi talenti teško nalaze sponzore. Pri tom, samo je Grand organizovao turneje.
- Muzika je zanimanje i to mora da se voli i radi, a ispalo je da je svima hobi. Svi hoće da se bave muzikom, da igraju fudbal ili tenis. Misle da tu ima ima najviše para, ali to je zabluda - objašnjava Pecikoza.
Kulturolog Divna Vuksanović ističe da cilj programa nije u negovanju talenata, već u realizovanju spektakla. Iz perspektive muzičke industrije, karijere učesnika ovakvih programa nisu relevantne.
- Šou programi ovog tipa uživaju veliku popularnost godinama. Produkcija je tipizirana i zasniva se na konceptu "pokloni se i počni". Biti mlad, talentovan, bogat i uspešan danas su vrednosni prioriteti koje diktiraju upravo mediji, pridajući ovim konstrukcijama i dimenziju instant popularnosti - kaže Divna Vuksanović.
Za nju su Pinkove zvezdice posebna priča. Deca se takmiče kao odrasli, na život i smrt. U to ih guraju ambiciozni roditelji, a sa scene odlaze uplakana. Stručnjaci upozoravaju da deca nemaju formiran glas i da u procesu mutacije ne smeju da pevaju. Najvažniji su profit i reklama, a nikog nije briga šta će se desiti sa glasom dece.
Uspeh je retkost
Sve je počelo s emisijom 3K dur, koja se od 2000. do 2004. godine emitovala na tadašnjem Trećem kanalu. U ovom programu su nastupale Ana Nikolić, Marija Šerifović, Jelena Tomašević i Ana Štajdohar. Za njih se može reći da su uspele da nađu svoje mesto pod muzičkim nebom.
