Kosovo, zemlja nestalih i ubijenih (1): Umesto pravde stiglo Unmikovo pismo
Pravo na istinu, pravo na pravdu, osnov su svih konvencija o ljudskim pravima. One garantuju minimum ljudskog dostojanstva, ali jedna kategorija je uskraćena i za taj minimum. To su civilne žrtve rata i njihove porodice, koje i dan-danas ne znaju kako su njihovi najmiliji ubijeni i okolnosti pod kojima su nestali na Kosovu i Metohiji.
Porodicama oko 1.750 nestalih ljudi srpske i albanske nacionalnosti nisu pomogle istrage, ni komisije, ni apeli. Kako vreme prolazi, mediji ih se uglavnom sete samo o pomenima. Tragajući za pravdom, porodice su osuđene na začarani trougao Beograd-Priština-Brisel. A političari, zagovornici pomirenja, uporno žmure na njihove patnje. Kakav je odnos prema porodicama nestalih, najbolje ilustruje činjenica da jedna tako ozbiljna i važna tema tri godine nikako da dođe na dnevni red Briselskih sporazuma. A, može li se tako graditi budućnost?
Ko je odgovoran- Unmik je, kako se navodi u jednom od izveštaja bivšeg međunarodnog ombudsmana na KiM, bio je neka vrsta surogat države na KiM. Dakle, on je obavljajući vlast u ime države (tada SRJ, potom Srbije), imao i objektivnu odgovornost (kao javna vlast u čijem je delokrugu zaštita ljudskih prava svih građana na KiM), kao i odgovornost za posledice rđavog obavljanja javne vlasti, to jest dopuštanje ubistava i kidnapovanja, nepreduzimanja istraga i nekažnjavanja zločinaca - kaže Duško Čelić. |
x Nije lako reći ni - izvini. Savetodavna komisija za ljudska prava UN na Kosovu do sada je dala mišljenje povodom 342 žalbe (od prihvaćenih 527) većinom srpskih porodica čije nesreće potiču iz 1999. godine (ali ima i slučajeva iz 1998). One traže pravdu i smatraju da misija Unmik koja je na Kosovo došla da donese mir i red, nije uradila ništa da zaštiti njihove najmilije, odnosno da nije sprovela odgovarajuću istragu kada je reč o otmicama, nestancima i ubistvima njihovih najmilijih. I u pravu su. To pokazuje i najnoviji izveštaj Savetodavne komisije, sačinjen za period 2013. godine u koji su "Vesti" imale uvid.
Prošle godine doneto je 56 mišljenja u vezi sa 79 žalbi (pojedina mišljenja se odnose na po nekoliko slučajeva) uglavnom po prijavama porodica nestalih protiv Unmika. Gotovo u svim tim slučajevima Savetodavna komisija je utvrdila greške Unmika i preporučila da ih javno prizna. Kao i prethodnih šest godina, preporučeno je da, osim izvinjenja Unmika, Euleks, koji je sada zadužen za vladavinu prava na Kosovu, sprovede istragu i omogući porodicama nadoknadu za pretrpljenu bol. Sve ove godine misija Unmika nikada nije u potpunosti uvažila preporuke Savetodavne komisije. Osim javnog priznanja krivice, uporno odbija nadoknadu štete.
- Podnosioci prijava dobijali su pisma od u kojima se izražava "duboko žaljenje". Međutim, to je daleko od ispunjavanja preporuka - stoji u izveštaju koji je potpisao Marek Novicki, predsedavajući Savetodavne komisije za ljudska prava UN na Kosovu.
x Iako je i sam Unmik, putem Savetodavnog veća za ljudska prava, u više desetina odluka donetih povodom kidnapovanja i ubistva Srba na KiM, priznao sopstvenu odgovornost za kršenje prava na život i prava na pristup pravdi, on do dana današnjeg nije učinio ništa u pravcu izvršavanja odluka tog veća. Šef Unmika izbegava čak i da u uputi javno izvinjenje porodicama žrtava, kao i da im pruži makar simboličnu materijalnu satisfakciju za duševnu bol i patnju prouzrokovanu ubistvima, kidnapovanjima i nečinjenjem da se takvo stradanje spreči i počinioci privedu pravdi. Odgovornost Unmika konstatovana je i u izveštaju koji je parlamentarna skupština Saveta Evrope objavila 17 . decembra 2013 . godine. Interesantno je da tim povodom vlasti Republike Srbije do dana današnjeg nisu reagovale - kaže Duško Čelić, predavač Pravnog fakulteta Univerziteta u Prištini.
x Nakon priznanja da Unmik nije valjano obavljao istrage, porodice praktično nemaju kome da se obrate. Ne mogu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu tužiti Unmik (ni Kfor) jer je reč o međunarodnim organizacijama koje imaju imunitet. Ne mogu da tuže ni Kosovo, jer nije država.
- Jedino mogu da tuže neku od država pojedinačno čije su jedinice ili ljudstvo učestvovale u radu Kfora i Unmika. Ali, treba dokazati da je povreda ljudskog prava proistekla kao posledica samostalnog delovanja određene jedinice ili osobe, izvan komandnog lanca, što je veoma teško, gotovo nemoguće. To je pokazala i presuda Suda za ljudska prava u slučaju Behrami protiv Francuske - objašnjava Čelić.
Koliko je tema nestalih osetljiva, najbolje dokazuje umetnička instalacija autora Gorana Stojčetovića "Missing" sa fotografijama nestalih. Povodom martovskog pogroma, to vanserijsko delo postavljeno je ispred Doma kulture u Gračanici. Delo su do odredišta sa autorom pratili i članovi Udruženja porodica kidnapovanih i nestalih Kosovske žrtve i čekali 16 sati na prelazu Merdare.
- Ta poruka se odnosi na sve koji su ubijeni, nestali i kojih više nema u našim životima. Na putu smo doživeli još kršenja ljudskih prava. I pored najave udruženje i dobijanja saglasnosti o nesmetanom prelasku, 16 i po sati su porodice žrtava provele na Merdaru, jer kosovske vlasti nisu dozvolile da prođu. Na kraju je instalacija postavljen, ali sada tek predstoji borba da se izložba održi u Prištini. To je naša želja jer su i albanske porodice imale izložbu fotografija u Beogradu. Kada je reč o žrtvama, ne pravimo razliku, bilo da su srpske ili albanske nacionalnosti, želimo da zločinci odgovaraju bez obzira na nacionalnu pripadnost. Uputili smo zahtev gradonačelniku Prištine. Još čekamo odgovor - kaže Milena Parlić, sekretar udruženja Kosmetske žrtve.
