Kosovo, zemlja nestalih i ubijenih (4): Albanski zid ćutanja
Sa Kosovo je proterano oko 250.000 Srba, više od 3.500 ljudi je kidnapovano i ubijeno, a još 540 Srba je na listi nestalih. Njihove porodice su ostale bez prava na istinu i prava na pravdu, kaže za "Vesti" Milena Parlić, sekretar udruženja porodica stradalih 1998-2000. Kosmetske žrtve.
- Unmik nije učinio ništa da bi ostvario cilj, a to je pomoć civilnom stanovništvu. Pred očima te misije dešavala su se kidnapovanja i ubistva, pa su na neki način oni učesnici zajedno sa Albancima. Misija Euleks je od Unmik administracije nasledila haos, koji se ogleda u namerno uništenim dokazima, oštećenim ili nekompletnim dokumentima, naročito vezanim za najteže zličine prema Srbima i ostalim nealbancima. Tako da mi od njih ne možemo danas mnogo da očekujemo - kaže Milena Parlić.
Kosovo, zemlja nestalih i ubijenih |
Ona ističe da udruženje Kosmetske žrtve, ima dobru saradnju sa misijom vladavine prava EU na Kosovu.
- Sarađujemo sa jedinicom za istragu ratnih zločina i forenzičarima. Ali i pored svega toga, veoma je malo učinjeno na rešavanju pitanja nestalih i saznavanju istine i otkrivanju zločina. Najveći problem u pronalasku nestalih je nedostatak informacija, a njih imaju Albanci. Oni su oko sebe sagradili zid ćutanja, i mi se plašimo da i pored zalaganja porodica i komisije za nestala lica, i međunarodnog komiteta Crvenog krsta, taj zid nećemo moći da srušimo još mnogo godina, ukoliko Euleks i međunarodna zajednica ne izvrše pritisak na institucije koje su danas na Kosmetu - upozorava Parlićeva, koja takođe traga za istinom o nestanku 25-godišnjeg brata u Vučitrnu.
Izgubljena mladost- Kada je reč o ljudskim pravima, mislim da su se posebno ljudska prava kršila generacijama rođenim 70-ih, 80-ih, 90-ih na Kosovu. Detinjstvo uglavnom pamte po pretnjama, krvavom utorku, krvavom petku, po nebezbednom povratku iz škole, po izgubljenoj mladosti, dugo očekivanim izletima i rekreativnim nastavama koji su odlagani zbog bezbednosti. To su generacije koja nisu živela kao njihovi vršnjaci u celom svetu - kaže Milena Parlić. |
Ona ocenjuje da je Vlada Srbije uložila maksimum kada je reč o zločinima Srba nad Albancima.
- Reagovalo se na njihove informacije, obavljana su iskopavanja. S naše strane je bila dobra volja da se reše slučajevi, ali s druge strane nije učinjeno ništa. Zadovoljenje pravde za porodice jeste da se procesuiraju svi zločinci, da se pokrenu krivične prijave, da svako ko je počinio zločin, bilo da je Srbin ili Albanac, odgovara za počinjena dela. To nije tako kada je reč o Srbima. Počinilaca za zločine nad Srbima nema, dok se u Tužilaštvu za ratne zločine sudi Srbima koji su počinili zločine nad Albancima. Jednostavno, ne postoji dobra volja, kao da je nekome u interesu da problem traje što duže - zaključuje Milena Parlić.
