Kosovo, zemlja nestalih i ubijenih (3): Ničija zemlja i ničiji građani
Nekoliko presuda "vrhovnog suda Kosova", "kao i ustavnog suda Kosova", kojima su odbačene tužbe oštećenih za povredu prava nastalog terorističkim i aktima nasilja, jasno ukazuje da se te vlasti ne smatraju odgovornim. Nažalost, u donošenju takvih presuda učestvuju mešovita sudska veća u čijem radu učestvuju i strane sudije koje delegira Euleks, kaže za "Vesti" Duško Čelić, predavač na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini, izmeštenom u Kosovsku Mitrovicu.
- U tim presudama, po pravilu se navodi stav da "Republika Kosovo u vreme nastanka događaja koji su za posledicu imali povredu nekog ljudskog prava, nije postojala, pa samim tim nije ni odgovorna". Iako bi na prvi pogled, ovakvo obrazloženje moglo da izgleda logično, ono ipak previđa da sadašnje institucije na KiM, koje sebe nazivaju "institucijama republike Kosovo", nisu nastale na ledini, već da postoji kontinuitet između njih i onih lokalnih institucija koje je, pod nazivom "Privremene institucije samouprave", 1999. godine stvorio Unmik - kaže Čelić. On ističe da je odgovornost pravosudnih tela na KiM zbog nesprovođenja istraga i odsustvo privođenja pravdi nesporna od 2008. godine. Ali da oni odbijaju bilo kakav vid odgovornosti.
Duško Čelić, koji je i zamenik predsednika Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih sa prostora bivše Jugoslavije, kaže da vlasti Srbije takođe "nastoje da izbegnu odgovornost povodom stradanja svojih državljana na teritoriji KiM, navodeći činjenicu da nakon stupanja na snagu Rezolucije Saveta bezbednosti 1244, nemaju efektivnu vlast na KiM".
Kosovo, zemlja nestalih i ubijenih |
- Srbija ima trostruku odgovornost povodom masovnih i teških kršenja ljudskih prava njenih državljana na teritoriji KiM. Najpre, reč je o žrtvama i članovima njihovih porodica koji su državljani Srbije. Iz te činjenice sledi odgovornost za makar simboličnu satisfakciju, kao i odgovornost da se, u uslovima ograničenog suvereniteta na KiM, pred svim međunarodnim forumima bori za zaštitu ljudskih prava njenih građana koji tamo žive. Nažalost, svedoci smo da predstavnici Srbije ova pitanja gotovo i ne pominju na sednicama Saveta bezbednosti koje se povodom KiM održavaju tri puta godišnje, niti na forumima Saveta Evrope, Oebsa... Zatim, osnov za odgovornost Srbije jeste i činjenica da je propustila da sa Unmikom potpiše tzv. SOMA sporazum (Status sporazuma misije), iako je na to imala pravo. Njime je trebalo da se uredi i pitanje odgovornosti Unmika za kršenja ljudskih prava u obavljanju misije. Prema tome, odgovornost Srbije ovim povodom je ne samo objektivna (odgovornost za zaštitu ljudskih prava sopstvenih državljana prema principu opšte solidarnosti), već i odgovornost zbog nečinjenja njenih organa - zaključuje Čelić.
On podvlači da su za počinjene zločine i nečinjenje povodom toga odgovorni i Unmik, i vlasti u Prištini, i vlasti u Srbiji.
- Apsurdno je da umesto toga imamo odricanje od odgovornosti svih njih, osim u slučaju Savetodavne komisije za ljudska prava, koja je jasno konstatovala odgovornost Unmika. Kao da je Kosovo i Metohija ničija zemlja i kao da su žrtve i njihove porodice - ničiji građani?!
Mali Strazbur- Mišljenja sam da je neophodno obratiti se Unmiku u formi kolektivnog zahteva, s pozivom na, pre svega, Evropsku povelju o ljudskim pravima i Evropsku konvenciju o obeštećenju žrtava nasilja. S druge strane, Srbija treba da pred Savet Evrope iznese inicijativu da se osnuje poseban međunarodni sud za zaštitu ljudskih prava na KiM, neka vrsta malog Strazbura, gde bi se podnosile tužbe protiv aktuelnih vlasti na KiM, a da se time ne prejudicira pitanje statusa KiM. |
