Maratonski sudski procesi (2): Kako zapleniti imovinu invalidu
Kad Ljubiša Stević iz Plane u cementari Novi Popovac povredio 29. maja 2001. godine kod drobilice laporca, nije ni slutio da će zbog nesreće na radu doživeti da mu sud pleni imovinu. On neće moći ni da iskoristi pravo da se žali što mu je sudski spor u Osnovnom sudu u Paraćinu trajao predugo. Već ga je izgubio zbog zastarelosti, a na vrata su mu kucali sudski izvršitelji, jer nema para da plati sudske troškove od oko 300.000 dinara, pošto sa suprugom Ledicom živi od jedne penzije od 18.640 dinara.
- Sinoć mi je prošlo kroz glavu da li ću dočekati jutro od brige što dolaze izvršitelji, kako ću preživeti kada budu popisivali imovinu, a kako ću tek da izmirim sudske troškove, jer će doći dan kada ću i to morati. Uzeće mi sve što sam sticao za 32 godine radnog staža, a zimu ću dočekati ispod koša. Nadam se da će neko od nadležnih pročitati o mom problemu i naći način da mi pomogne - jada se 57-godišnji Stević.
Stević kaže da se povredio na drobilici iz šezdesetih godina prošlog veka, koja je bila nezaštićena od kiše i snega pa je bila klizava. Dodatnu opasnost predstavljalo je to što su bravari koji su unosili rezervne delove odsekli gelendere za koje su se drobiličari držali dok su silazili u ovo postrojenje, duboko 16 metara. Iako su u knjigama primedbi svakodnevno tražili da se gelenderi ponovo postave, to se nije dogodilo.
- Zbog toga sam se i okliznuo i pao dok sam silazio da pogledam kompletno postrojenje. Sa 7-8 metara pao sam na beton, a šlem je prilikom udara pukao. Propao sam u drugi nivo i posle ne znam šta je bilo, jer sam se onesvestio. Kada sam došao sebi, poslovođa Života Vasić nije dozvolio da me iznesu iz kruga fabrike, već sam na klupi u odeljenju u kome su se radnici presvlačili preležao celu smenu. Tek me je kolega koji krenuo kući odvezao u bolnicu. Da su me odvezli u bolnicu kao hitan slučaj, policija bi došla i videla da je inspekcija za rudarstvo i energetiku zabranila korišćenje te drobilice još osamdesetih godina prošlog veka - tvrdi Stević za "Vesti".
Advokati odbrane tvrdili su da je sporno što se odmah nije javio ortopedu nego tek 31. maja, a povredna lista je izdata tek 1. avgusta. Nebojša Lukić, rukovalac susedne drobilice, potvrdio je da je Stević ležao na klupi i da ga je on odvezao kući, a tek ujutru i u fabričku ambulantu. On tvrdi i da je tačno da se on povredio 29. maja, ali da ne zna zbog čega je povredna lista naknadno napisana. I on tvrdi da je inspekcija zabranila korišćenje te drobilice 20 godina ranije.
- Povrednu listu dali su mi tek u avgustu na insistiranje lekara. Međutim, kada sam u odeljenju inspekcije rada Pomoravskog okruga tražio da mi dostave da li je prijavljena povreda na radu, dobio sam odgovor da nije. Nedelju dana kasnije drobilica je minirana i sravnjena sa zemljom.
- Dok sam se oporavljao 19 meseci, nisam primio ni dinar, pa mi je predsednik sindikata dodeljivao jednokratnu novčanu pomoć da se prehranimo. Posle sam primao, opet neredovno, platu kao da sam na bolovanju, iako sam povređen na radu. Sudski veštak utvrdio je da mi na ime neisplaćenih zarada cementara duguje 135.000 dinara. Invalidsku penziju dobio sam 2009. zbog potpunog gubitka radne sposobnosti, sa invaliditetom od 40 odsto na nozi i 60 odsto na kičmi - priča svoju golgotu Stević.
I pare, i batine
Velibor Hodžić sa fotografijom gde se vide povrede
Velibor Hadžić iz Glavice kod Paraćina takođe ne veruje u pravdu. Njega je 2009. godine zbog povrede časti i ugleda u diskusiji na zboru tužio Stanimir Miladinović iz istog sela. Pošto je Hadžić izgubio spor, morao je da plati naknadu štete i sudske troškove od oko 90.000 dinara.
|
On je cementaru tužio 2002. za naknadu štete. Kada se njegov advokat nije pojavio na jednom od glavnih pretresa, sud je 16. maja 2005. doneo rešenje kojim se smatra da je Stević povukao tužbu. Iako je njegov advokat dostavio predlog za nastavak postupka, paraćinski sud ga je odbio, a tadašnji Okružni sud u Jagodini potvrdio rešenje.
Stević je podneo novu tužbu 2009. godine, ali ju je Osnovni sud u Paraćinu marta 2011. odbio kao neosnovanu, jer je prošao žalbeni rok od tri godine, jer je njegovo lečenje završeno 18. marta 2005. Apelacioni sud u Kragujevcu odbio je Stevićevu žalbu. Paraćinski sud je pre tri meseca doneo rešenje da se prodajom Stevićevih pokretnih stvari izmiri dug za sudske troškove od oko 300.000 dinara.
Nije dobro prošao ni 28-godišnji Saša Ilić iz Ćuprije. On je tužio Velimira Stamenkovića, koga već tužilac goni po službenoj dužnosti zbog teškog dela protiv opšte bezbednosti, jer se Ilić povredio na njegovom gradilištu. Spor traje već devet godina i narednog oktobra nastupa apsolutna zastarelost.
Poslednji glavni pretres održan je sredinom nedelje u Osnovnom sudu u Paraćinu, kada se Stamenković pojavio u sudnici posle više od dve godine. Okrivljeni je priložio lekarsku dokumentaciju da je u nemogućnosti da prisustvuje suđenju zbog bolesti, a u utorak je njegov advokat doneo uverenje neuropsihijatra na osnovu koga je on nesposoban da prati tok suđenja. Iako je on u ovom postupku već saslušan, sudija je novi glavni pretres zakazao za 28. januar. U međuvremenu će veštak utvrditi njegovu procesnu sposobnost.
- Stamenković svaki put donosi neko novo lekarsko uverenje kao da smo u školi. Mnogo sam besan. Čemu uopšte služi ova zgrada? Više ne verujem u pravdu, i ne znam više kome da se obratim za pomoć. Ostaje mi samo da odem ispred skupštine i da štrajkujem glađu - očajan je Ilić.
