Muzeji, meta lopova (1): Kako ukrasti plamen slobode
Dok su Jovanku Broz sahranjivali pored Tita u Kući cveća i dok su uz sve vojne počasti Dedinjem odzvanjali plotuni Garde vojske Srbije, niko nije ni slutio da se među članovima diplomatskog kora, stranih delegacija i velikog broja onih koji su došli da odaju poslednju poštu prvoj dami nekadašnje Jugoslavije krije lopov.
Onaj koji će se usuditi da ispred odra odnese pet ordena, dva ratna i tri mirnodopska, među kojima su Medalja borca, Partizanska spomenica i ordenje za hrabrost. Ironija je da tri odličja uopšte nisu bila Jovankina, već su pozajmljena od SUBNOR-a za sahranu. Odlikovanja su tokom sahrane bila na plišanom jastučetu ispred odra, a posle sahrane su zaključana u stolu u spomen-sobi Jovanke Broz, odakle su kasnije nestala. Policija je pokrenula istragu, a pronalaženju lopova doprineće snimci video-nadzora u Titovom mauzoleju.
Obezbeđenje srpskih muzejax Rešetke i metalna vrata 69% |
Ministar Rasim Ljajić, koji je bio u prijateljskim odnosima sa Jovankom Broz, nazvao je ovo nacionalnom brukom i sramotom, jer ni mrtvu ženu ne možemo da pustimo da počiva u miru.
x Kradljivci u Srbiji su prošlog meseca ukrali 300 kilograma težak spomenik žrtvama Drugog svetskog rata - Pticu slomljenih krila, iz Senćanskog spomen-parka u Subotici, a pre dve godine po drugi put je ukraden bronzani gorionik sa spomenika Večni plamen slobode i mira ispred Spomen muzeja u kragujevačkim Šumaricama.
Ukradena bronza najverovatnije je pretopljena i preprodata, ali šta se dešava sa brojnim umetničkim delima pokradenim iz muzeja i galerija. Kriminolozi kažu da su kriminalci iz Srbije digli ruke od pljačke banki, jer je muzeje lakše orobiti, a od prodaje umetnina može se i te kako dobro zaraditi. Rizik prilikom ovih krađa je mali, a osiguravajuće kuće često ispod žita plaćaju otkup za ukradena umetnička blaga.
x Posle legendarnih krađa dragulja, po kojima su se proslavili, srpski banditi pročuli su se i kao poznavaoci umetnosti. Tako je prošle godine uhapšena grupa pljačkaša kod kojih je pronađena Sezanova slika "Dečak u crvenom prsluku", vredna oko 100 miliona evra. Sliku, koja je ukradena početkom 2008. godine iz muzeja u Cirihu, zajedno sa delima Edgara Dega, Vinsenta van Goga i Kloda Monea, razbojnici su pokušavali da prodaju za 3,5 miliona. Pre nekoliko godina, u jednom sefu u Beogradu pronađena su i ukradena dela Pabla Pikasa "Glava konja" i "Čaša i bokal", a da kradljivci ovih umetnina do danas nisu pronađeni.
Muzejski fondx U potpunosti osiguran 23% muzeja |
x Nebojša Ljubojević iz Beograda pokušao je da napravi vlastitu zbirku umetničkih predmeta na posve neobičan način. Ovaj fotograf je nekoliko godina marljivo pelješio srpske muzeje, a uhapšen je pre dve godine. Jedan od nesumnjivih podviga Ljubojevićevog haranja bio je krađa dve kubure iz 18. i 19. veka iz Etnografskog muzeja, čija je vrednost veća od 30.000 evra. Pored kubura, Ljubojević je uprtio i jatagan sa kanijom iz 19. veka, zgrabivši usput i jedan čibuk zavidne veličine. Niti je neko primetio čoveka sa jataganom kako izlazi iz muzeja, niti su muzejski radnici u prvom trenutku uopšte videli da im fali ovo oružje. Ukrao je i Andrićevu medalju rada, Teslin orden, rimske srebrnjake...
x Umetnička dela i muzejski eksponati u celom svetu su vrlo primamljiv zalogaj kriminalcima. Ove krađe često prati i scenario kao prepisan iz holivudskih filmova. Tako je Grk Fivos Istafrioglu, na privremenom radu u Americi, iz galerije "Venera" na Menhetnu bez ikakvih problema izneo sliku sa ramom Salvadora Dalija "Kartel don Huana Tenorija", čija je vrednost oko 150.000 dolara. Sliku je ubacio u kesu iz supermarketa i izašao iz galerije. Zatim je rešio da se vrati za Atinu, prošao sve kontrole na aerodromu i ukrcao se na avion. Kako u domovini nikako nije mogao da proda sliku, jer je Interpol za njim raspisao poternicu, spakovao ju je u arhitektonsku kartonsku tubu i poslao nazad u Njujork.
x Pokušavajući da spase sina kradljivca jedna Rumunka je spalila remek-dela vredna 100 miliona dolara. Olga Dogaru je u peći spalila dela Pikasa, Monea i Gogena, koje je njen sin Radu Dogaru sa svojim saučesnicima u oktobru 2012. ukrao iz roterdamskog muzeja. Da stvar bude gora, Radu je nakon što je raskrinkan, tužio muzej za propuste u sistemu obezbeđenja. U tom slučaju, ukoliko bi se muzej proglasio krivim za nemar, morao bi da deli "teret kompenzacije", odnosno da snosi deo Raduove kazne.
x Strastveni kolekcionari su spremni da daju mnogo para za svoje kolekcije, ali nejasno je kome su interesantna četiri olovna sarkofaga koja su ukradena iz dvorišta Arheološkog muzeja u Splitu. Svaki od njih star je preko 1.000 godina, a policija pretpostavlja da su završili kod otkupljivača metala.
Lopovi su ukrali i ozloglašeni metalni znak iznad ulazne kapije u nekadašnji nacistički koncentracioni logor Aušvic na kome piše "Rad oslobađa". A ni dan danas se ne zna gde je završio mozak ubijenog američkog predsednika Džona Kenedija. Naime, mnoge slavne ličnosti su nakon smrti ostala bez izvesnih organa. Pored Kenedija i Albert Ajnštajn, Mocart, Napoleon, Lenjin, Galilej i mnogi drugi. Delovi tela su kradeni, krijumčareni, držani u muzejima ili prodavani na aukcijama za hiljade ili čak milione dolara.
Tako je, na primer, uvojak kose slavnog revolucionara Ernesta Če Gevare na aukciji u Dalasu 2007. prodat za 100.000 dolara. A nakon što je u novembru 1963. ubijen u Dalasu, Kenedijev mozak stavljen je u čelični kontejner i kasnije prebačen u Nacionalni arhiv. U oktobru 1966. otkrivena je krađa, a mozak nekadašnjeg predsednika nikada nije pronađen.
