Titov duh nad Belim dvorom
Beli dvor na beogradskom Dedinju i sva umetnička dela u njemu ostaju trajno u vlasništvu države Srbije, kao u vreme kada je bio rezidencija Josipa Broza Tita. Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić rekao je da će porodica Karađorđević biti obeštećena po pravilima koja važe za sve građane u procesu restitucije imovine nacionalizovane posle Drugog svetskog rata.
Agencija za restituciju odbila je zahtev za vraćanje Belog dvora porodici i izdala rešenje o tome. Naime, zakonom je predviđeno da se spomenici kulture ne vraćaju starim vlasnicima ili njihovim naslednicima. Zaštićeni status Beli dvor je dobio 2010. godine u kategoriji kulturno-istorijsko dobro od posebnog značaja za Republiku Srbiju. To je najviši stepen zaštite koji uživaju, na primer, i Kalemegdan ili srednjovekovni manastiri.
Sud potvrdio
Odluku Agencije da se Karađorđevićima ne vrati Beli dvor potvrdio je i drugostepeni organ.
- Upravni sud je doneo odluku kojom je potvrdio da se Beli dvor ne može vratiti u naturi, ali da porodica Karađorđević ima pravo na obeštećenje - rekao je Sekulić.
Visina nadoknade zakonom je ograničena na najviše 500.000 evra i taj iznos se deli na sve naslednike, a isplaćuje se u periodu od 12 godina u formi obveznica, s pripadajućom kamatom. Princ Aleksandar Karađorđević (74) dobiće svoj deo u petogodišnjem periodu od pet godina, kako je to predviđeno zakonom za osobe starije od 70 godina.
Zakon jednak za sve
Pravni zastupnik Aleksandra Karađorđevića ranije je najavio žalbu u slučaju da obeštećenje za Beli dvor bude isplaćeno zajedno sa ostalim nekretninama koje ta porodica potražuje. On tvrdi da Agencija za restituciju o Belom dvoru ne sme ni da odlučuje jer bi to trebalo da bude predmet posebnog zakona. Međutim, direktor Agencije Strahinja Sekulić poručuje da će porodica Karađorđević biti obeštećena kao i svi ostali stari vlasnici.
- Ne postoji nijedna kategorija građana koja je izuzeta od ovoga - rekao je Sekulić.
EPS sekao struju
Aleksandru Karađorđeviću dozvoljeno je da s porodicom koristi dvorski kompleks. Oni su naveli da su od 2001. do 2004. potrošili oko 3,7 miliona evra. Odlukom bivšeg ministra finansija Mlađana Dinkića taj trošak je vraćen na teret države, ali je reč bila o tekućem održavanju iako je pre svega Beli dvor vapio za rekonstrukcijom.
Skandal je izbio 2014. godine kada se saznalo da se saznalo da je struja isključena zbog duga. EPS je samo na nekoliko sati uključio struju Karađorđevićima za krsnu slavu, a dug su kasnije izmirili. Dvorski kompleks ima preko 1.000 sijalica.
Muzej na 134 hektara
Dvorski kompleks na Dedinju prostire se na 134 hektara i izgrađen je od 1924. do 1929. godine. Sačinjavaju ga pre svega Kapela Svetog Andreja Prvozvanog Kraljevski dvor i Beli dvor, koji je bio namenjen sinovima Aleksandra Prvog, a slavu je stekao kao rezidencija Josipa Broza Tita.
Veliki salon i Svečana trpezarija Belog dvora nemi su svedok donošenja istorijskih odluka. Koristio ga je i predsednik SRJ Slobodan Milošević, a poslednji strani državnik koji je primljen u belom dvoru bio je beloruski lider Aleksandar Lukašenko, u vreme NATO bombardovanja 1999. godine.
Beli dvor krase dela svetskih umetnika Nikole Pusena, Fransoa Mijea, Jana Brojgela, Paola Veronezea i drugih. Opremljen je porcelanom iz Sevra i stilskim nameštajem.
Obeštećenje nepravično i malo
Arhitekta Dragomir Acović, član Krunskog saveta, kaže da bi pravično rešenje bilo da država isplati tržištnu nadoknadu Karađorđevićima.
- Nije tačno da država nema novca. Kako to tržišna norma važi za sve, osim za ono što država treba da plati? Neka se država organizuje tako da može da plati - rekao je Acović.
On kaže da ako imovina koju predstavlja Dvorski kompleks ukupno vredi 500.000 evra, koliko je država propisala kao maksimalno obeštećenje, onda će svaki naslednik oduzete imovine dobiti između hiljadu i pet hiljada evra.
Prema njegovim rečima, buduća upotreba Belog dvora je posebno pitanje.
- Ako je namera da dvor bude muzej, onda ta ustanova treba da ima svoj izložbeni deo i tradicionalni deo. Kada već neće Karađorđeviće da vrate na vlast, onda neka im bar dozvole da žive u delu muzeja, jer i oni su muzejski eksponat - kaže Acović.
On navodi primer Kraljevskog dvora u Lisabonu koji je zvanična rezidencija predsednika države. Istina, predsednik u dvoru ne boravi, ali koristi jedan deo za zvanične potrebe, dok je ostatak kompleksa muzej.
Na spisku i studentski dom
Direktor Agencije za restituciju Strahinja Sekulić objašnjava da postoje tri grupe imovine čije vraćanje traže Karađorđevići: Beli dvor s okolinom, objekti u centru grada, placevi i kuće koje su srušene, i zadužbina Karađorđevića.
- U obeštećenje će ući imovina koja se nalazila u Beogradu. Zadužbina Aleksandra Prvog ne ulazi u postupak restitucije kao ni ostale, a Beli dvor je rešen - kaže Sekulić i dodaje da će način korišćenja Belog dvora u vlasništvu države biti rešen zakonom.
Prema podacima Agencije za restituciju, Karađorđevići mimo Dvorskog kompleksa traže i drugu imovinu za koju Sekulić kaže da nije velika i da će biti rešena kao za ostale građane:
- Studentski dom u Bulevaru kralja Aleksandra, koju je kao zadužbinu osnovao Aleksandar Prvi Karađorđević.
- Zgradu Arhiva Jugoslavije koji je služio kao Dom kralja Aleksandra Prvog za učenike srednjih škola.
- Rudnik i fabrika Ševica, rudnik Voluja, odnosno Fabrika za preradu zlatne rude u Glogovici, Ugljeni rudnik Sikole, Laboratoriju za preradu zlata Nesrenica, Lager u reci Pek, rudnike Brodica i Železnik za valjanje zlatne rude, i to sve kao sastavni delovi rudarskog preduzeća Neresnica-Glogovica.
- Zbirke različitih vrsta umetnina, posebno slika, nakita, predmeta od zlata, srebra, platine i porcelana, zatim srebrne i pozlaćene servise za čaj, poslužavnike, vaze, ogledala, ukrasne predmete, medalje i odlikovanja, kao i čitavu dvorsku biblioteku.
Nama ne daju ni dedino ordenje!
Titov unuk Josip Joška Broz, poslanik i lider Komunističke partije Srbije, ogorčen je što će Karađorđevići za obeštećenje dobiti pola miliona evra.
- To je nepravda kojom se udara po džepu naroda. Zaboravlja se da je država posle Drugog svetskog rata obnavljala čitav kompleks, takođe narodnim parama - kaže Joška Broz za "Vesti".
On podseća kako su potomci dinastije Karađorđević mogli da duguju 70.000 evra za struju u Dvorskom kompleksu, a da se građanima isključuje i zbog duga od 10.000 dinara.
- Titovi potomci su bez ičega i na sudu. Da je po zakonu dobili bi smo kao naslednici dedino ordenje i lične stvari koje nemaju veze s državom. Međutim, već 36 godina nijedan sudija ne sme da presudi u strahu od vlasti - priča nam Joška Broz.
Dati drugu imovinu u zamenu
Prema rečima poslanika Žike Gojkovića iz Pokreta obnove Kraljevine Srbije (POKS), Karađorđevićima treba vratiti imovinu, a ne pola miliona evra u obveznicima koje su nenaplative.
On je za "Vesti" najavio da će na narednoj sednici Skupštine Srbije podneti predlog o iznenama Zakona o povraćaju imovine čiji je akcenat na supstituciji.
- To je mnogo pravičnija varijanta od postojećeg zakona, pošto bi stari vlasnici kojima imovina ne može da bude vraćena umesto obveznica dobili drugi oblik svojine. Dobro je i za državu koja pritom ne bi imala nikakve finansijske obaveze - objasnio je ovaj narodni poslanik.
On je uz napomenu da mu je drago što je Srpskoj pravoslavnoj crkvi vraćena imovina istakao da restitucija treba da se na isti način sprovede kad je reč o građanima.
