Muzeji, meta lopova (4): Krađa Luterove poslanice

U maju 2010. godine iz pariskog Muzeja moderne umetnosti odneta su umetnička dela u vrednosti od preko 100 miliona evra, mesec dana posle su ukradene slike Pikasa iz stana jedne od njegovih unuka.

Luterova kuća

U Francuskoj se svake godine dogodi najmanje 20 ovakvih krađa, tako da se mnogi pitaju šta zapravo lopovi rade sa plenom, jer su u pitanju dela koja su toliko poznata da ih je nemoguće prodati drugačije osim da unapred imaju naručioca. Na ilegalnom tržištu francuski muzeji su omiljeno umetničko lovište.

Predstavnik za kulturu gradonačelnika Pariza Kristof Žirar je izjavio da su mu direktori muzeja poverili kako svakog dana strahuju od krađe, svesni da kriminalci rade organizovano i rafinirano i da su cene umetničkih dela na crnom tržištu iznad svake granice razuma.

Agent FBI Robert Vitmen

Muzeji od Bostona do Egipta ne uljuljkuju se više iluzijama da su bezbedni, a u bazi podataka Interpola nalaze se informacije o 35.000 ukradenih umetnina. Karl-Hajnc Kind, koji vodi jedinicu međunarodne policije zaduženu za krađe umetničkih dela, kaže da se gorko nasmeje kada gleda romantične filmove o usamljenim džentlmenima-lopovima.

U stvarnosti su to izvanredno organizovane bande, potvrđuje i agent FBI Robert Vitmen, koji je uspeo da se ubaci u jednu takvu organizaciju u južnoj Francuskoj, predstavljajući se kao bogati kolekcionar iz Filadelfije. Njegova je zasluga što su pronađene slike Monea i drugih majstora ukradene 2007. godine u Nici, a otkrio je i bandu u koju se infiltrirao deo korzikanske mafije Brize del mer. U knjizi koju je napisao Vitmen navodi da su "strukture bande slabo povezane i da se formiraju od posla do posla".

Eksperti kažu da je ukrasti umetničko delo zapravo lako, a problem je prodati ga. Najčešće lopovi dolijaju baš pri prodaji. Ono što se pre nekoliko meseci desilo u Nemačkoj potvrđuje ovu tezu. Naime, četvorica muškaraca, od kojih su dvojica advokati, uhapšena su pri pokušaju da pregovaraju o vraćanju osam slika ukradenih iz kolekcije jedne privatne banke iz Diseldorfa. Lopovi su tražili 900.000 evra da vrate slike koje su ukradene u spektakularnoj akciji koja nije ostavila nikakve tragove: nije bilo provale, kamere nisu ništa snimile, a sva vrata galerije bila su zaključana.

Matisova slika

U jednoj drugoj krađi, koja se desila prošle nedelje, tri lopova su ukrala 40 centimetara visoki zlatni krst iz 11. veka iz crkve u Borghorstu, a da se pri tome nisu mnogo trudili da se sakriju.

Kamere su ih snimile kako lome vitrinu i odnose crkvenu relikviju, a zatim beže automobilom sa registracijom Bremena. Alarm se oglasio kada je već bilo prekasno. Profesor Gerd Althof iz Minstera je potvrdio da je ukradeni krst ogromne vrednosti. Kada su ga slali na izložbe, bio je osiguran na šest ili sedam miliona evra.

Do sada se nije ušlo u trag ovim lopovima, baš kao i u slučaju krađe dokumenata iz vitrine u kući osnivača protestantske crkve Martina Lutera u Ajzenahu, koja se desila u julu ove godine. Radi se o poslanici Hrišćanskom plemstvu nemačke nacije, iz 1520. godine i Luterovom pismu roditeljima da šalju decu u škole, iz 1530. godine. Na apel lopovima da vrate dokumenta svešteniku koji ih neće odati, još uvek se niko nije javio.

U borbi protiv lopova policija, a i vlasnici umetničkih dela imaju ponekad i sreće. Tako je pri rutinskoj saobraćajnoj kontroli na autoputu u Francuskoj otkriveno zlatno jaje optočeno dragim kamenjem, koje je ukradeno pre četiri godine. Na samoj granici sa Švajcarskom, 25 centimetara veliko jaje pronađeno je u automobilu koji su vozila dvojica Belorusa. Uhapšen je još jedan njihov sunarodnik u automobilu odmah iza sumnjivog BMV.

Na saslušanju su ova trojica dugoprstaša, za kojima se u Švajcarskoj i Francuskoj odranije traga zbog provala, izjavila da su jaje vredno oko milion evra "našli na zemlji". Kasnije su priču izmenili i tvrdili da su ga kupili na buvljoj pijaci. Jaje napravljeno u stilu čuvenih Faberžeovih jaja ukradeno je 2009. godine iz ženevske kancelarije jedne uvozno-izvozne firme iz Kuvajta.
 

K  R  A  J