Kako je rad izgubio dostojanstvo (1): Srpski radnici na kolenima

Dok je svet 7. oktobra proslavljao Međunarodni dan dostojanstvenog rada, tog dana radnici Srbije samo su se podsetili koliko su daleko od dostojanstva. U Srbiji se trenutno položaj radnika sveo na to da više nemaju ni radno vreme, ni godišnji odmor, niti odgovarajuće uslove rada. Plate od 200-300 evra su gubitak svakog dostojanstva, upozorava predsednica ASNS Ranka Savić, pogotovo u državi u kojoj cene osnovnih životnih namirnica ne zaostaju za cenama u zemljama EU. Sindikalci tvrde i da će najavljene izmene i dopuna Zakona o radu i zakona o štrajku pogoršati već loš položaj radnika i otežati sindikalno organizovanje i borbu za ljudska prava.

Radnici sve češće potežu za štrajkom gladi

 

x Dan radničkog dostojanstva Srbija je dočekala i na neslavnoj rang-listi Hjuman kapital indeksa Svetskog ekonomskog foruma kao najgora u regionu, kad je reč o položaju radnika. U četiri rangirane oblasti - obrazovanje, zdravstvo, zaposlenost i okruženje, Srbija je najgore prošla po zaposlenosti, gde je zauzela čak 118. mesto, a zatim po okruženju, gde je na 89. mestu.

Pod okruženjem se podrazumevaju radno zakonodavstvo, saobraćajna i komunikaciona infrastruktura koji utiču na uslove rada. Srbije se našla iza svih ostalih bivših republika SFRJ i pridružila Jemenu, Mauritaniji i Gvineji, gde radnička prava gotovo da ne postoje.

S druge strane, ovo istraživanje je pokazalo da Švajcarska, Finska i Singapur imaju najbolji odnos prema radnicima. Istovremeno, industrijska proizvodnja u Srbiji je na kolenima. Tek svaki 25. stanovnik naše zemlje radi u proizvodnji, pa smo prošle godine imali 287.000 zaposlenih u ovoj oblasti na ukupno 7,3 miliona stanovnika, po čemu smo u rangu najsiromašnijih afričkih zemalja, Namibije, Bocvane, Etiopije...

x Krajem prošlog meseca evropski komesar za zapošljavanje, socijalnu politiku i inkluziju Laslo Andor zadao je konačni udarac izjavom da u Srbiji stopa nezaposlenosti iznosi 50 odsto, da svaki drugi mladi čovek ne može da nađe posao, a da je ozbiljan problem procenat zaposlenosti žena i da je njihov udeo na tržištu rada veoma mali. Laslovim dolaskom u Srbiju otpočeti su razgovori koji bi trebalo da dovedu do sistemskih reformi u ovim oblastima. Srbija je prva zemlja Balkana čije će reforme biti pomognute sredstvima iz fondova EU. Kao glavne korake evropski komesar navodi promenu poreskog sistema, kako ne bi ljude gurao u siromaštvo, i započinjanje socijalnog dijaloga koji nije dovoljno razvijen.

x Ponovo nema suštinskih reformi javnog sektora , PIO fonda, poreske uprave. Porez na zarade predstavlja preraspodelu siromaštva i dalje urušavanje vrlo slabog srednjeg sloja stanovništva.

Povećanje PDV-a je novi atak na osiromašenog građanina. Nove ekonomske mere teško da će dovesti do poboljšanja standarada radnika i povećanja stope zaposlenosti. Prema dostupnim podacima, trenutno u Srbiji radi 1,7 miliona ljudi, dok nezvanične procene govore da je bez posla više od milion stanovnika. Nacionalna služba za zapošljavanje iznela je podatak da u svojoj evidenciji od početka godine mesečno beleži skoro 44.000 novih nezaposlenih.

Sindikati bespomoćni

 

Nezvanični podaci pokazuju da je u Srbiji u ovoj godini, u proseku, 500 ljudi dnevno ostajalo bez posla. Dok se godišnje gasi na hiljade firmi, nezaposlenost polako dostiže rekordnih 30 odsto. Krajem 2012. godine u Srbiji je bilo 762.000 nezaposlenih, a do kraja februara 2013. njihov broj se povećao na više od 790.000. Istovremeno, procenjuje se da između 200.000 i 250.000 radnika radi na crno, dok sindikalci upozoravaju da je ta brojka i trostruko veća, a da se pravi podaci kriju jer vlasti odgovara da ljudi bilo šta rade, nego da čekaju pomoć iz prazne državne kase.

x Radnici u Srbiji dugo će još sanjati pedesete godine prošlog veka i socijalističko samoupravljanje, koje je smanjilo državnu kontrolu privrede. Tada je direktore državnih preduzeća kontrolisao radnički savet, u kome su se nalazili svi zaposleni. Radnički savet je imenovao rukovodstvo. Godine 1950. jugoslovenski BDP je bio 22. u Evropi. Sredinom 60-ih, privreda zemlje je brzo napredovala. Nezaposlenost je bila niska i nivo obrazovanja radne snage se stalno povećavao. Zbog vodeće uloge Jugoslavije u Pokretu nesvrstanih, domaća preduzeća izvozila su robu i na zapadna i na istočna tržišta. Jugoslovenski građevinari obarali su rekorde u Africi, Evropi i Aziji.

Sedamdesetih godina privreda je reorganizovana prema teoriji Edvarda Kardelja u organizacije udruženog rada. Radnici su organizovani u sindikate koji su postojali u celoj zemlji. Na štrajkove je mogao pozvati bilo koji radnik. Štrajkovi, obično bez političke motivacije, izazvani uglavnom kršenjima prava radnika, obično su se završavali brzom smenom rukovodstva i povećanjem plata ili beneficija. Radnička klasa imala je svoja odmarališta i radničke sportske igre u poznatim letovalištima u širom zemlje ili inostranstvu.

x Predsednica ASNS Ranka Savić upozorila je da položaj radnika u Srbiji nikada nije bio gori u novijoj istoriji jer se ne poštuju Zakon o radu, ni Kolektivni ugovor. Zaposlenima niko ne garantuje da će primiti platu koju su zaradili.

- Ljudi rade, a ne primaju zarade, niti im se uplaćuju doprinosi. Zbog manjka radnih mesta radnici ćute, želeći da zadrže i takvo radno mesto. Današnji položaj radnika je neuporedivo gori u odnosu na položaj radnika pre 30 godina. U to vreme radnik nije bio potrošna roba. Nije se moglo desiti da se ne prime zarade ili ne uplate doprinosi za PIO i zdravstvenu zaštitu. U to vreme država je funkcionisala. Ostaci tog vremena danas su prisutni jedino u javnom sektoru i državnoj upravi. Zaposleni u ovim sektorima imaju znatno bolji položaj u odnosu na industrijske radnike. Njihove zarade su veće i redovne su, a neuporedivo teže dobijaju otkaze.

Sutra - Kako je rad izgubio dostojanstvo (2): Radnici za džabe