Kako je rad izgubio dostojanstvo (1): Srpski radnici na kolenima

x Dan radničkog dostojanstva Srbija je dočekala i na neslavnoj rang-listi Hjuman kapital indeksa Svetskog ekonomskog foruma kao najgora u regionu, kad je reč o položaju radnika. U četiri rangirane oblasti - obrazovanje, zdravstvo, zaposlenost i okruženje, Srbija je najgore prošla po zaposlenosti, gde je zauzela čak 118. mesto, a zatim po okruženju, gde je na 89. mestu.

Tužna slika rada x Radnici Jumka iz Vranja rade za platu od 15.000 dinara. x U Srbiji plate ne dobija skoro 50.000 radnika. x Manje od 35.000 mesečno dobija 120.448 radnika. x Manje od 20.000 mesečno dobija 36.784 radnika.

Pod okruženjem se podrazumevaju radno zakonodavstvo, saobraćajna i komunikaciona infrastruktura koji utiču na uslove rada. Srbije se našla iza svih ostalih bivših republika SFRJ i pridružila Jemenu, Mauritaniji i Gvineji, gde radnička prava gotovo da ne postoje.

S druge strane, ovo istraživanje je pokazalo da Švajcarska, Finska i Singapur imaju najbolji odnos prema radnicima. Istovremeno, industrijska proizvodnja u Srbiji je na kolenima. Tek svaki 25. stanovnik naše zemlje radi u proizvodnji, pa smo prošle godine imali 287.000 zaposlenih u ovoj oblasti na ukupno 7,3 miliona stanovnika, po čemu smo u rangu najsiromašnijih afričkih zemalja, Namibije, Bocvane, Etiopije...

Srpska preduzeća u restrukturiranju 1. GRUPA 27 firmi sa 787 radnika (odlaze u stečaj do kraja godine jer nema zainteresovanih kupaca i nema posla). 2. GRUPA 64 preduzeća sa 12.555 radnika (idu na tender po ceni koja je 30 posto manja, u suprotnom u stečaj). 3. GRUPA 16 preduzeća sa 12.577 radnika (biće reorganizovana, država će im otpisati ili kompenzovati dugove). 4. GRUPA 29 preduzeća sa 17.341 radnikom (biće prodata ili će ih preuzeti država do sredine naredne godine). 5. GRUPA 41 preduzeće s Kosova sa 10.466 zaposlenih.

x Krajem prošlog meseca evropski komesar za zapošljavanje, socijalnu politiku i inkluziju Laslo Andor zadao je konačni udarac izjavom da u Srbiji stopa nezaposlenosti iznosi 50 odsto, da svaki drugi mladi čovek ne može da nađe posao, a da je ozbiljan problem procenat zaposlenosti žena i da je njihov udeo na tržištu rada veoma mali. Laslovim dolaskom u Srbiju otpočeti su razgovori koji bi trebalo da dovedu do sistemskih reformi u ovim oblastima. Srbija je prva zemlja Balkana čije će reforme biti pomognute sredstvima iz fondova EU. Kao glavne korake evropski komesar navodi promenu poreskog sistema, kako ne bi ljude gurao u siromaštvo, i započinjanje socijalnog dijaloga koji nije dovoljno razvijen.

x Ponovo nema suštinskih reformi javnog sektora , PIO fonda, poreske uprave. Porez na zarade predstavlja preraspodelu siromaštva i dalje urušavanje vrlo slabog srednjeg sloja stanovništva.

Povećanje PDV-a je novi atak na osiromašenog građanina. Nove ekonomske mere teško da će dovesti do poboljšanja standarada radnika i povećanja stope zaposlenosti. Prema dostupnim podacima, trenutno u Srbiji radi 1,7 miliona ljudi, dok nezvanične procene govore da je bez posla više od milion stanovnika. Nacionalna služba za zapošljavanje iznela je podatak da u svojoj evidenciji od početka godine mesečno beleži skoro 44.000 novih nezaposlenih.

Nezvanični podaci pokazuju da je u Srbiji u ovoj godini, u proseku, 500 ljudi dnevno ostajalo bez posla. Dok se godišnje gasi na hiljade firmi, nezaposlenost polako dostiže rekordnih 30 odsto. Krajem 2012. godine u Srbiji je bilo 762.000 nezaposlenih, a do kraja februara 2013. njihov broj se povećao na više od 790.000. Istovremeno, procenjuje se da između 200.000 i 250.000 radnika radi na crno, dok sindikalci upozoravaju da je ta brojka i trostruko veća, a da se pravi podaci kriju jer vlasti odgovara da ljudi bilo šta rade, nego da čekaju pomoć iz prazne državne kase.

x Radnici u Srbiji dugo će još sanjati pedesete godine prošlog veka i socijalističko samoupravljanje, koje je smanjilo državnu kontrolu privrede. Tada je direktore državnih preduzeća kontrolisao radnički savet, u kome su se nalazili svi zaposleni. Radnički savet je imenovao rukovodstvo. Godine 1950. jugoslovenski BDP je bio 22. u Evropi. Sredinom 60-ih, privreda zemlje je brzo napredovala. Nezaposlenost je bila niska i nivo obrazovanja radne snage se stalno povećavao. Zbog vodeće uloge Jugoslavije u Pokretu nesvrstanih, domaća preduzeća izvozila su robu i na zapadna i na istočna tržišta. Jugoslovenski građevinari obarali su rekorde u Africi, Evropi i Aziji.

Sedamdesetih godina privreda je reorganizovana prema teoriji Edvarda Kardelja u organizacije udruženog rada. Radnici su organizovani u sindikate koji su postojali u celoj zemlji. Na štrajkove je mogao pozvati bilo koji radnik. Štrajkovi, obično bez političke motivacije, izazvani uglavnom kršenjima prava radnika, obično su se završavali brzom smenom rukovodstva i povećanjem plata ili beneficija. Radnička klasa imala je svoja odmarališta i radničke sportske igre u poznatim letovalištima u širom zemlje ili inostranstvu.

x Predsednica ASNS Ranka Savić upozorila je da položaj radnika u Srbiji nikada nije bio gori u novijoj istoriji jer se ne poštuju Zakon o radu, ni Kolektivni ugovor. Zaposlenima niko ne garantuje da će primiti platu koju su zaradili.

- Ljudi rade, a ne primaju zarade, niti im se uplaćuju doprinosi. Zbog manjka radnih mesta radnici ćute, želeći da zadrže i takvo radno mesto. Današnji položaj radnika je neuporedivo gori u odnosu na položaj radnika pre 30 godina. U to vreme radnik nije bio potrošna roba. Nije se moglo desiti da se ne prime zarade ili ne uplate doprinosi za PIO i zdravstvenu zaštitu. U to vreme država je funkcionisala. Ostaci tog vremena danas su prisutni jedino u javnom sektoru i državnoj upravi. Zaposleni u ovim sektorima imaju znatno bolji položaj u odnosu na industrijske radnike. Njihove zarade su veće i redovne su, a neuporedivo teže dobijaju otkaze.

Sutra - Kako je rad izgubio dostojanstvo (2): Radnici za džabe