Kolonizacija Srbije (2): Bogatstvo od pšenice
Poljoprivrednici iz asocijacije Banatski paori, povodom eventualne prodaje srpskog poljoprivrednog zemljišta inostranim građanima, kažu da je bolje da država oranice proda domaćim poljoprivrednicima. Oni ističu da u Srbiji ima više od 400.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta, a da svake godine ostane neobrađeno čak 900.000 hektara zemlje.
Prema nekim nezvaničnim podacima, kojima barataju članovi ovog udruženja paora, od davanja u zakup tog zemljišta prošle godine je u budžet države Srbije ušla samo jedna i po milijarda dinara.
- Računica stručnjaka za ratarstvo iz Privredne komore Srbije pokazuje da kada bi se na toj površini posejala samo pšenica, za godinu dana bi moglo da se požanje 3,5 miliona tona pšenice i zaradi čak 91 milijarda dinara. Pa vi sad vidite ko ovde gubi i gde je tu interes države - pita se Gena Tapavički, zemljoradnik iz Taraša, koji je kako sam ističe, voljan da kupi još zemlje i uloži sopstveni kapital.
Dajte pod zakup- A zašto bi stranac ikada mogao da kupi poljoprivredno zemljište u Srbiji? Zakup ljudi, pobogu, to je rešenje. Tako ćemo ispuniti sve zahteve EU, ali prodaja nikada. Ne može i tačka. Ako već žele da stvore uslove za prodaju stranim državljanima, zašto ne uvedu zakup na određeni period - pita se Dragan Tomić, penzioner iz Zrenjanina. |
Asocijacija poljoprivrednika Banatski paori zatražila je od Ministarstva poljoprivrede da omogući malim i srednjim poljoprivrednicima da kupe državno zemljište po povoljnim uslovima pre nego što po novom zakonu i stranci steknu preduslove za kupovinu oranica u Srbiji. Zatražili su i izmenu Zakona o poljoprivrednom zemljištu, i to tako da paori mogu da kupuju državno zemljište uz povoljne hipotekarne kredite na 20 godina.
- Prednost u kupovini trebalo bi da imamo mi, mali i srednji paori, a najbolje bi bilo da se prodaje maksimalno 20 hektara po gazdinstvu, čime bi 20.000 malih paora došlo do obradivog zemljišta i time popravilo svoj status - naglašava Miroslav Grubanov, predstavnik asocijacije Banatski paori iz sela Crepaje.
Kupuju Kinezi i Vijetnamci- Ogorčen sam činjenicom da vrtoglavo idemo ka tome da ćemo rasprodavati sve što je naše i što je vredno. Došli smo dotle da su neki Vijetnamci zainteresovani da uzgajaju neku svoju vrstu soma od 250 kila u Ribnjaku Ečka, u Lukinom Selu kod Zrenjanina. A niko u Srbiji nema 17 miliona, pa Kinezi kupuju Vršačke vinograde. Oni su kao poznati vinogradari i vinari sa dugom tradicijom - podrugljivo komentariše Laslo Kovač, penzionisani poljoprivrednik iz Torde. |
Po računici poljoprivrednika iz Banata i cele Vojvodine, na taj način bi se povećao udeo srednjeg sloja poljoprivrednika u ukupnoj strukturi koji i treba da predstavlja oslonac stabilne države i njenog sveukupnog napretka.
- Ovde kod nas u Zrenjaninu i okolini, gde je zemlja izuzetnog kvaliteta i uglavnom prve kategorije, vlada velika jagma za kupovinom i cene su dostigle rekord, a parcela na prodaju praktično i nema - ističe Ivan Dević, prvi čovek gradske uprave zadužen za investicije.
On kaže da su ponosni kako su na brz i efikasan način obavili sve papirološke i pravne poslove vezane za zemljište prilikom osnivanja industrijskih zona Bagljaš i Ečka, gde su strani investitori podigli svoje proizvodne pogone.
- Kada je u pitanju prodaja poljoprivrednog zemljišta, smatram da ne treba žuriti i da je potpuno korektno da Srbija zatraži da se period tokom koga stranci ne mogu kupovati poljoprivredno zemljište produži na još osam godina po isteku četiri godine primene Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). U tom vremenskom periodu država bi trebalo politički da se stabilizuje i ojača, da se precizno utvrdi cena zemljišta na tim takozvanim ukrupnjenim parcelama, infrastruktura oko njih i naravno neophodne subvencije - dodao je Dević.
Pomoćnik gradonačelnika Zrenjanina Čedomir Janjić kaže da u potpunosti podržava ideju da se se sprovođenje novog zakona o kupovini poljoprivrednog zemljišta za strance prolongira do 2025. godine.
- Prema nekim saznanjima, a to su podaci Ministarstva za poljoprivredu, država u svom posedu ima 425.000 hektara, a od toga je preko lokalnih samouprava, kroz licitaciju izdato u zakup nešto više od polovine, znači oko 260.000 hektara. U tom okviru nalaze se i neke od firmi iz stečaja, jer su i one velikim delom radile državnu zemlju, ali imale su i svoju koja je preneta na upravljanje stečajnim upravnicima.
Problem je i u tome što država ne raspolaže ni podacima koliko je poljoprivrednih firmi u stečaju. A samo u Vojvodini, gde je broj preduzeća propalih u privatizaciji najveći, od ukupno 624 stečajna postupka, više od stotinu je iz oblasti agrara, a još toliko je vezano za tu granu, pa je logična pretpostavka da su one, zaokružujući proizvodni proces, takođe raspolagale nekim zemljištem - kaže Janjić.
On ističe da je najveći problem to što podatke o imovini firmi iz stečaja nema ni sud pred kojim se postupak vodi, a kamoli lokalne samouprave na čijem se području te parcele nalaze.
- Ubeđen sam da će to biti prilično kompleksan zadatak i posao koji iziskuje, sam po sebi, poprilično vremena i zbog toga je prolongiranje zakona o mogućnosti prodaje i te kako korisno - ističe Janjić.
