Kolonizacija Srbije (1): Oranice strancima u bescenje

Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju koji je u Srbiji stupio na snagu 1. septembra predviđa da će za četiri godine strani državljani moći da kupuju srpsko poljoprivredno zemljište. Pod pritiskom stručne javnosti i zabrinutih građana, Vlada Srbija planira da zatraži da se taj period produži za još osam godina, odnosno do 2025. godine.

Najskuplji hektar plodne zemlje u Srbiji je 16.000 evra, dok se u Holandiji i Danskoj cena kreće do 100.000 evra

U Ministarstvu poljoprivrede tvrde da se razmatraju mere ograničenja vlasništva poljoprivrednog zemljišta i da su u toku pripreme za razgovor sa Briselom. Fatalnu odredbu o slobodnoj prodaji zemljišta građanima EU i pre ulaska u tu zajednicu potpisao je Božidar Đelić 29. aprila 2009. godine. Sporazum je surov - Srbija ima rok da sa odredbom o slobodnoj prodaji zemlje uskladi odredbe postojećeg Zakona o poljoprivrednom zemljištu, koji kaže da strana fizička i pravna lica ne mogu da stiču svojinu nad poljoprivrednim zemljištem.

Niko se od srpskih zvaničnika nije bavio iskustvima drugih zemalja, pa ni onih iz okruženja. A mnoge države koje su članice Evropske unije dosta dugo ni izbliza nisu pristale da prodaju zemljište. Ostavile su sebi duge rokove nevezano za članstvo u Uniji, a neke su se zaštitile Ustavom.

Tako je u Poljskoj prodaja zemlje strancima zabranjena sve do isteka 12 godina od datuma ulaska u EU. Mađarska se izborila za 10 godina, mada im taj rok uskoro ističe. Severni sused Srbije nije dangubio, već je osmislio najradikalniji pristup u odbrani svoje zemlje. Tako je Mađarska, kao punopravna članica EU, odlučila da trajno zabrani stranim državljanima da kupuju obradivo zemljište. Uoči katoličkog Božića 2012. godine mađarski parlament usvojio je ustavne amandmane koji to predviđaju. Mađarska vlada je ovaj korak nazvala istorijskim iako su analitičari smatrali da bi to moglo da dovede do trvenja sa EU. Ove pretnje nisu ih uplašile.

- Ustav će štititi mađarsku zemlju kao nacionalno blago, naše zajedničko nasleđe i osnovu našeg života - objavilo je tim povodom mađarsko ministarstvo za ruralni razvoj.

Vlada Mađarske ističe da je došla nova era za domaću poljoprivredu i da zemljište mora da se zaštiti od stranih, ali i domaćih špekulanata i bankara koji bi da naprave dobar posao na račun domaćih farmera. Stranci su, inače, već bili onemogućeni da kupuju mađarsko poljoprivredno zemljište na osnovu privremene mere koja je bila deo pristupnog sporazuma za ulazak Mađarske u EU iz 2003. godine. Ovoj meri važnost je isticala 2011. godine, ali je ona u međuvremenu produžena do aprila 2014. godine. Nijedna od poslednjih 10 primljenih članica EU, uključujući i Hrvatsku, tako nešto nije dozvolila dok ne uđe u punopravno članstvo, a pojedine zemlje su zadržale moratorijum na prodaju zemlje i posle toga.

Situacija je za strance, bar na prvi pogled, nešto povoljnija u Sloveniji. Slovenci nisu tražili zabranu prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima, ali su nametnuli niz ograničenja kupcima koji nisu građani Slovenije da dođu u posed tog zemljišta. Ipak, nekoliko stotina kmetija, uglavnom u brdsko-planinskom području Slovenije, dobilo je nove vlasnike iz Irske, dok je hektar najkvalitetnijih oranica u Pomurju prodavan po ceni od 25.000 evra.

Nasuprot ovim državama, Srbija je jedina zemlja koja je dobrovoljno pristala da rasprodaje svoje oranice a da nije postala članica Evropske unije. Profesor Poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić kaže da je Srbija učinila veliku grešku za koju ne postoji opravdan razlog.

- Nije dobro da stranci kupuju zemlju jer čija je zemlja njegova je i država. Najgore je to što prilikom kupovine zemljišta domaći kupci neće moći da konkurišu strancima zbog nedostatka novca. A zemlja je u Srbiji nezagađena, čista (čak 80 odsto), a i radna snaga je višestruko jeftinija nego u EU, tako da ćemo biti veoma privlačni za strane firme - smatra Ševarlić.

Prema oceni stručnjaka, stranci će prvo kupovati zemlju koja se nalazi u blizini velikih gradova poput Beograda, Novog Sada i Kragujevca. Zatim će uslediti banje, planinski centri, okolina Koridora 10 i naravno plodne oranice Bačke, koje se svrstavaju među najplodnije u Evropi.

U Srbiji je registrovano 4,2 miliona hektara obradive zemlje, a predmet prodaje strancima bi najpre moglo da bude onih oko 450.000 hektara koji su poslednjih desetak godina iz društvenog prešli u privatno vlasništvo. Nakon što krene prodaja srpskih oranica, domaći poljoprivrednici će se naći u teškoj situaciji. Radiće kao paori, odnosno nadničari za strance, a profit će odlaziti u inostranstvo. Najviše će biti ugroženi mali poljoprivrednici, oko 778.000 gazdinstava, sa prosečnom površinom poseda oko tri hektara. Oni neće moći da izdrže konkurenciju i da se takmiče sa stranim veleposednicima.

Profesor Ševarlić kaže da su, uprkos zabrani, stranci već postali vlasnici oko 23.000 hektara u Srbiji, koje su kupovali od srpskih tajkuna. Mnogi srpski biznismeni privatizovali su zemlju po ceni od 10 do 15 evra po hektaru, a strancima je preprodavali za 15.000 evra po hektaru. Tajkuni su kupovali uništene kombinate, a onda zaobilazeći zakon prodavali ih stranim firmama, koje su pronalazile rupu u zakonu jer su svoja preduzeća osnivali u Srbiji i registrovali se kao pravna lica. Tako su hrvatske, irske, pa čak i američke firme već postale vlasnici zemlje u Vojvodini.

Stručnjaci upozoravaju da postoji opravdani strah da će se to dobro od opšteg značaja prodavati u bescenje stranim investitorima. Njima će se više isplatiti da kupuju u Srbiji, jer za hektar plodnih oranica na severu Italije moraju da izdvoje oko 50.000 evra, a u Holandiji i Danskoj i do 100.000 evra, dok u Sloveniji košta 25.000 evra. Oni kažu i da je velika je šteta uopšte prodavati zemlju pre ulaska u EU. Sve zemlje u regionu, posebno one sa kojima imamo sličnosti, kao što su Mađarska i Rumunija zabeležili su veliki rast cena zemljišta tek ulaskom u Evropsku uniju. Cene su tad skočile i više od pet puta.
Otvaranje evropskog tržišta od preko 450 miliona stanovnika učinilo je da u ovim državama investicija u zemljište bude jedno od najisplativijih ulaganja.

Inače, trenutno najveći zemljoposednici u Srbiji su Petar Matijević (12.000 hektara), vlasnik lanca mesara i velike klanice, koji je devedesetih stigao iz Zagreba u Novi Sad, potom Miodrag Kostić sa 6.500 hektara i Miroslav Mišković sa 4.500 hektara zemlje.

Sledeći nastavak - Kolonizacija Srbije (2): Bogatstvo od pšenice