Srbija nas ubija (3): Bezemljaši u plodnoj ravnici

Da u Vojvodini ima mnogo zemlje, ali i mnogo bezemljaša, pokazao je najnovii popis poljoprivrede, koji je počeo 1. oktobra ove godine. Zvanični podaci kažu da samo pet odsto stanovnika obrađuje 95 procenata zemljišta, a neobrađenih površina u Banatu skoro i nema.

Obrađuje se sva zemlja

Nikola Latinović, predsednik Saveta za popis poljoprivrede Republičkog zavoda za statistiku, ističe da je od 1. oktobra na području pet opština Srednjeg Banata popisano 63 odsto domaćinstava i da se od tog broja čak 48 odsto izjasnilo da nemaju uslova za popis jer ne poseduju ni minimalnih pola hektara zemlje u sopstvenom vlasništvu. S pravom se onda nameće logično pitanje čija li je tolika zemlja u Banatu i celoj Vojvodini i ko nju zapravo obrađuje jer zaista je mali procenat zaparloženih njiva u ravnici.

Dragomir Mijatov, ugledni zrenjaninski poljoprivrednik i član udruženja Paor, tvrdi da u Banatu neobrađene zemlje ima oko 0,01 odsto. Željko Pajić, koji sam obrađuje oko 70 hektara zemlje i vlasnik je zemljoradničke zadruge Zejku u selu Torak, nadomak Zrenjanina, kaže da je u Banatu prava jagma za zemljom, naročito kad je kvalitetna.

- Jedan moj dobar prijatelj kupio je nedavno dva jutra zemlje, koja je četvrte klase, za 4.000 evra po jutru, a to sve govori kolika je pomama. Dok su se ranije mogli naći brojni oglasi o prodaji i najmu zemljišta u arendu, sada to ide samo metodom od usta do usta i takvih oglasa po novinama nema. Koliko znam, nešto malo zemlje u ataru sela Jankov Most je u parlogu i niko ga ne obrađuje, ali ta zemlja je podložna podzemnim vodama i gotovo svako drugo leto je po vodom i ne može se obrađivati - navodi Pajić.

Deda Miladin Živanov iz banatskog sela Botoš kaže da je najgore ostarelim poljoprivrednicima:

- Baba i ja sami, dece nemamo, obradim zemlju, proizvedem, ako mi suša, kao ovog leta, sve ne uništi i šta onda? Kome da prodam kukuruz na primer, kad je narod u bedi i nema para, a stoke je sve manje. Babi i meni je za dva svinjčeta, koliko uhranimo, dovoljna i detelina oko kuće i malo kukuruza, a toliko ćemo uvek imati. Ali, kad dođe proleće, ja u moj traktor i opet sejem. Neću da zemlja propada, jer to je znak da nema ni kuće, porodice. Sve ode u materinu!

Rođaci Jožef i Bela Balint iz Mihajlova ističu da u ataru oko njihovog sela nema ni pedalj neobrađene zemlje.

- I mi smo već stari, ali svi u selu smo složni i čuvamo našu zemlju. Ko je onemoćao, pomogne mu se, tako da neobradivih površina nema. A sve namete plaćali smo i do sada državi, pa će tako biti i ubuduće - ističe Jožef Balint.

Mileta Vukov, zemljoradnik iz Zrenjanina, tvrdi da ideja o porezu na zaparloženu zemlju nema dobru osnovu:

- Koga je briga što je neko kao vlasnik zemlje odlučio da je ne obradi jer mu na primer za jedan hektar treba najmanje 600 evra ulaganja, a on taj novac nema?! I onda mu se još nametne porez, kao dodatni trošak. A ta zemlja je njegova dedovina, amanet predaka. Sad može jedino da je proda u bescenje tajkunima, koji zadovoljno trljaju ruke nad tuđom mukom i nemaštinom, da bi je kupili za tri evra i trovali nas kasnije GMO hranom - ogorčen je Mileta Vukov.