Srbija nas ubija (3): Bezemljaši u plodnoj ravnici

Nikola Latinović, predsednik Saveta za popis poljoprivrede Republičkog zavoda za statistiku, ističe da je od 1. oktobra na području pet opština Srednjeg Banata popisano 63 odsto domaćinstava i da se od tog broja čak 48 odsto izjasnilo da nemaju uslova za popis jer ne poseduju ni minimalnih pola hektara zemlje u sopstvenom vlasništvu. S pravom se onda nameće logično pitanje čija li je tolika zemlja u Banatu i celoj Vojvodini i ko nju zapravo obrađuje jer zaista je mali procenat zaparloženih njiva u ravnici.

Dragomir Mijatov, ugledni zrenjaninski poljoprivrednik i član udruženja Paor, tvrdi da u Banatu neobrađene zemlje ima oko 0,01 odsto. Željko Pajić, koji sam obrađuje oko 70 hektara zemlje i vlasnik je zemljoradničke zadruge Zejku u selu Torak, nadomak Zrenjanina, kaže da je u Banatu prava jagma za zemljom, naročito kad je kvalitetna.

Njiva kao krsna slava Agronom Jugoslav Lazić kaže da su seljaci vrlo solidarni i da je neobrađenih površina veoma malo, i to su uglavnom baš loše parcele, često plavne. - Ovde kod nas u Banatu zemljoradnici na zemlju gledaju kao na krsnu slavu, a svetinja se uvek mora ispoštovati, pa u tom slučaju i država koja uvek ima svoje namete - kategoričan je Lazić.

- Jedan moj dobar prijatelj kupio je nedavno dva jutra zemlje, koja je četvrte klase, za 4.000 evra po jutru, a to sve govori kolika je pomama. Dok su se ranije mogli naći brojni oglasi o prodaji i najmu zemljišta u arendu, sada to ide samo metodom od usta do usta i takvih oglasa po novinama nema. Koliko znam, nešto malo zemlje u ataru sela Jankov Most je u parlogu i niko ga ne obrađuje, ali ta zemlja je podložna podzemnim vodama i gotovo svako drugo leto je po vodom i ne može se obrađivati - navodi Pajić.

Deda Miladin Živanov iz banatskog sela Botoš kaže da je najgore ostarelim poljoprivrednicima:

- Baba i ja sami, dece nemamo, obradim zemlju, proizvedem, ako mi suša, kao ovog leta, sve ne uništi i šta onda? Kome da prodam kukuruz na primer, kad je narod u bedi i nema para, a stoke je sve manje. Babi i meni je za dva svinjčeta, koliko uhranimo, dovoljna i detelina oko kuće i malo kukuruza, a toliko ćemo uvek imati. Ali, kad dođe proleće, ja u moj traktor i opet sejem. Neću da zemlja propada, jer to je znak da nema ni kuće, porodice. Sve ode u materinu!

Rođaci Jožef i Bela Balint iz Mihajlova ističu da u ataru oko njihovog sela nema ni pedalj neobrađene zemlje.

- I mi smo već stari, ali svi u selu smo složni i čuvamo našu zemlju. Ko je onemoćao, pomogne mu se, tako da neobradivih površina nema. A sve namete plaćali smo i do sada državi, pa će tako biti i ubuduće - ističe Jožef Balint.

Mileta Vukov, zemljoradnik iz Zrenjanina, tvrdi da ideja o porezu na zaparloženu zemlju nema dobru osnovu:

- Koga je briga što je neko kao vlasnik zemlje odlučio da je ne obradi jer mu na primer za jedan hektar treba najmanje 600 evra ulaganja, a on taj novac nema?! I onda mu se još nametne porez, kao dodatni trošak. A ta zemlja je njegova dedovina, amanet predaka. Sad može jedino da je proda u bescenje tajkunima, koji zadovoljno trljaju ruke nad tuđom mukom i nemaštinom, da bi je kupili za tri evra i trovali nas kasnije GMO hranom - ogorčen je Mileta Vukov.