Srbija nas ubija (1): Harač na seljake i starce
U Srbiji svake godine ostane neobrađeno čak 900.000 hektara zemlje, a od davanja u zakup državnog zemljišta prošle godine se u budžet slilo samo 13,3 miliona evra. Kad bi se na toj neobrađenoj površini od 900.000 hektara posejala samo pšenica, za godinu dana bi moglo da se požanje 3,5 miliona tona pšenice i zaradi čak 80,5 miliona evra. Ovako njive zarastaju u korov, a hrana u Srbiji je najskuplja u Evropi u odnosu na prosečne plate.
Da li su srpske njive s razlogom zapuštene jer su vlasništvo staračkih domaćinstava, pitanje je koje se sve više postavlja u javnosti. Biti vlasnik zapuštenog poljoprivrednog zemljišta skoro svuda u svetu je luksuz, a tako bi uskoro moglo biti i u Srbiji. Ministarstvo finansija razmišlja o izmenama poreza na imovinu kojim bi visokim porezom kažnjavalo nekorišćenje oranica i građevinskih parcela.
Ministar ekonomije i zemljišta Mlađan Dinkić nije se izjasnio koga će porez zahvatiti, ali su se sitni zemljopsednici dobro uplašili. Ukoliko sitne seljake pogodi harač, na raspolaganju će im biti dva rešenja - ili da počnu da zemlju obrađuju ili da je jeftino prodaju tajkunima. Dr Miodrag Zec smatra da s tim u vezi treba biti naročito obazriv.
- Treba što pre razgraničiti na koga se taj zakon odnosi, da li na velike zemljoposednike koji su pokupovali zemljište da bi ga preprodali ili i na sitne zemljoposednike. Jer jasno je da seljaci ne obrađuju zemlju i zato što je to neisplativo - kaže dr Zec.
I dr Ljubomir Madžar se slaže i dodaje da kod seljaka nije na delu ona narodna "nit kost glođe, nit je drugom daje", nego paori zemlju ne obrađuju zbog neisplativosti i velikih troškova. Konsultant za strana ulaganja Milan Kovačević kaže da veliki zemljoposednici, koji i ako su možda kupili zemlju zbog preprodaje (od 2014. građani EU će moći da kupuju zemljište), sada obrađuju posede i ostvaruju veliki profit.
- Veliki zemljoposednici obrađuju zemlju, tako da to njih neće pogoditi. Ostaje da se pitamo da li će se to odnositi na male zemljoposednike. Ukoliko bude tako, to je veoma loše - ocena je dr Kovačevića.
Iz ugla velikih poljoprivrednih proizvođača to je dobra vest. Po mišljenju Miodraga Kostića, predsednika MK grupe, to je konačno prava mera.
- Smatram da će pomoći da se svaki centimetar poljoprivrednog zemljišta obrađuje, na šta upozoravamo godinama - izjavio je Kostić. - Nema potrebe praviti razliku između privatnog, zadružnog, državnog ili bilo kojeg zemljišta. Niko nema prava da drži neobrađeno zemljište.
Bagatela, a opet niko nećeBagatela je nedovoljno jak izraz za cene zemljišta u Srbiji, osim ako se ono ne nalazi u blizini većeg grada, turističkog centra ili važnije saobraćajnice. Zemlja i seoska domaćinstva nikad nisu bili jeftiniji, ali nema ko da ih kupi. U planinskim oblastima imanja neće da uzmu čak ni naslednici, za džabe. Tako se dobrom trgovinom na Staroj planini smatra nedavna prodaja nove dvospratne kuće s kupatilom, strujom i vodom u selu Oreovica za celih 2.500 evra! |
Goran Živkov, konsultant u Organizaciji za hranu i poljoprivredu pri Ujedinjenim nacijama (FAO), dodaje da EU uopšte ne prepoznaje kategoriju neobradive zemlje.
- Poenta je da za njih ne postoji neobrađeno zemljište. Postoji samo ono koje se već obrađuje. Srbija verovatno ima manje obradivog zemljišta nego što to pokazuje statistika. A to što je neobrađeno često je i neupotrebljivo. Da je neko imao računicu da na toj zemlji pravi biznis, sam bi to uradio. Zemljište koje niko nije obrađivao 20 godina ni ne treba da bude obrađeno jer nema ni kupaca za njega. Država ne treba to da predlaže seljacima, a kamoli da ih primorava da obrađuju ono što se ne može obrađivati - smatra Živkov.
Hrvatska je, recimo, odlučila da aktivira milion hektara neobrađene zemlje tako što će jednom godišnje kontrolisati seljake, pa će onima koji ne obrađuju oduzimati zemlju. Tamošnja vlada se sprema da u zakup stavi i privatno neobrađeno poljoprivredno zemljište, i već je izračunala da bi ovim projektom otvorila 50.000 novih radnih mesta, dok bi se u budžet slilo 300 miliona evra godišnje.
Cena oranicaEvropska unija 20.000 evra/hektar |
Profesor dr Miladin Ševarlić kaže da u Srbiji već postoje kazne predviđene zakonom za vlasnike koji ne obrađuju zemlju i da to je prekršaj koji može da se kažnjava. U praksi se to ne primenjuje.
- Zemljište bi trebalo da se obrađuje kako u privatnom, tako i u državnom vlasništvu, ali pitanje je kolika je isplativost za seljake s malim posedima. Ako se usvoji taj zakon o porezu, trebalo bi da predvidi izuzetke - smatra dr Ševarlić.
Kao glavni problem što Srbija muku muči s neobrađenom zemljom, Milan Prostran iz Privredne komore Srbije navodi to da su domaćinstva u najvećem broju staračka i da o njima nema ko da brine.
- Kod nas se ne zna tačno ni ko je naslednik te zemlje. Zakon o nasleđivanju zemljišta mora potpuno da se promeni, da se zna ko je obavezan da ga obrađuje. Nerešena su i pitanja zadružne imovine, restitucije i slično - kaže dr Prostran.
U Federaciji BiH već imaju zakon koji predviđa kazne za neradnike, koji predviđa kazne za one koji zapuste zemlju i do 10.000 KM, a slična kazna bi mogla da bude i za neposlušne u RS jer je u toku izrada strategije za to da se spreči držanje neiskorišćene i neobrađene zemlje. Ipak, procene govore da u BiH ima više od pola miliona hektara neobrađenih parcela!
