Zaparložena sela (4): Deset duša na jedno selo

Samo u Banatu prazno je 6.000 kuća koje propadaju, a rodbina je daleko i samo bi da proda, ali nema zainteresovanih kupaca.

Kad se patina od tuge ko crnica u brazdu zaparloži, nema pluga koji će život da raspoloži, pisao je Đura Jakšić, najromantičnije pesničko pero Banata.
Danas je neki čudni čemer prekrio vojvođanska sela, ljudi umiru, ali se čeljad ne rađaju jer nema ko da ih rađa... Samo u Vojvodini je prazno 12.000 kuća, a u Banatu skoro 6.000.

Puste kuće, dvorišta, bez ljudi, teško odolevaju zubu vremena, a rodbina je daleko i samo bi da proda, ali nema zainteresovanih kupaca. Danas se u selu može kupiti kuća za 1.000 evra, a u Beogradu za iste pare - jedva kvadratni metar stambenog prostora.

- Plakao sam kao dete kad sam posle 10 godina prodao roditeljsku kuću u Kikindi - priča geodetski inženjer Đura Ugrinov iz Kikinde. - Majka je obolela i brat i ja smo je prebacili kod nas u Novi Sad, gde živimo. Kuću smo povremeno obilazili, nisam imao srca da je nekome izdam, nekako sam se desetak godina rvao s uspomenama, u tom dvorištu smo brat i ja napravili prve korake... I onda smo je prodali, majka se s takvom odlukom složila... Ali tada su počele moje more, nisam mogao da spavam noću, nešto me je u grudima stezalo... Počeo sam u Kikindi da obrađujem nekoliko jutara zemlje, to je bila neka veza, tanana nit, ali bilo mi je teško kad sam prolazio pored naše kuće u kojoj su živeli neki drugi ljudi - priča Đura Ugrinov.

Marija i Stevana Kojčić godinama su radili kao gastarbajteri u Berlinu, a posle penzionisanja kupili su u rodnom Tarašu, kod Zrenjanina, u neposrednoj blizini reke Tise, plac od 22 ara sa dve kuće, baštom i voćnjakom i to za samo 2.000 evra.

- Frapantno i nerealno jeftino, sve to smo platili samo 2.000 evra, a prodavac, čovek srednjih godina, bio nam je još i neizmerno zahvalan. U prvi mah nismo ni bili svesni koliko smo jeftino pazarili ogroman plac, gde ćemo podići novu kuće da naša deca i unuci, koji takođe žive i rade u Nemačkoj, imaju gde da dođu u goste i pojedu neprskane jabuke, grožđe, breskve, kajsije - zadovoljna je Marija.

Drastičan primer odumiranja sela u Banatu su Crna Bara, Šurjan, Hetin... U Crnoj Bari i Šurjanu jedva da je zajedno oko tri stotine ljudi, a sela već godinama kubure sa lekarima i medicinskim osobljem, učiteljima... Tu niko neće, mada je služba i radno mesto zagarantovano...

U mestu Hetin, u opštini Žitište, koje je 30 kilometara udaljeno od Zrenjanina, prema popisu iz 2002. godine bilo je 763 žitelja, a sada ih je oko 500, a najviše ima neženja. Selo je naseljeno pretežno mađarskim življem, a više od 50 momaka traga za bračnim parom. Jedan od njih je i Imre Tot, koji sa majkom živi u lepo uređenoj kući, sa cvetnom baštom i ekonomskim dvorištem, gde su smeštene brojne poljoprivredne mašine, ali i ambari i staje sa stokom.

- Naravno da planiram ženidbu, ali veliki je problem jer devojaka nema. Ono malo što ih je bilo iz sela se poudalo. Mnogo nas je u rodbinskim vezama i teško je pronaći sebi partnera... Radim u polju, obrađujem 100 hektara zemlje u zakup i nemam puno slobodnog vremena da odem do Žitišta ili Zrenjanina - vajka se Imre.

Prema podacima Zavoda za proučavanje sela, trenutno u Vojvodini ima više od 50 sela u kojima živi manje od 500 duša. Pri tom, svako drugo domaćinstvo ima samo jednog ili dva člana, i to uglavnom starijih od 60 godina.

Profesor Đura Stevanović, direktor Zavoda, ističe da mora hitno da se usvoji strategija ruralnog razvoja sela, koju imaju sve zemlje u regionu, osim Srbije. Podaci zavoda kažu da je u periodu od 1950. do 2000. na teritoriji sada bivše Jugoslavije iz sela u grad prešlo osam miliona ljudi.