Prirodne nepogode na Balkanu (4): Dugovi za đubrivo i naftu
Zemljoradnike i stočare u Republici Srpskoj letnja suša praktično dotukla i dovela u gotovo bezizlaznu situaciju zbog koje se mogu čuti zloslutne prognoze da Srpskoj preti čak i glad. U svim delovima RS, od Krajine, preko Posavine, Semberije do istočnog dela i Hercegovine, situacija je ista. Seljaci se hvataju za glave i traže izlaz, a o pomoći države tek treba da pregovaraju.
Voćke su se osušile na granama, povrće se topilo na omorini, a kukuruz je okopneo načisto. Ljudi strepe da bi nestašica kukuruza mogla da proizvede takozvani domino efekat koji će izazvati poskupljenje svih bitnijih životnih namirnica, brašna, mesa i mleka, pre svega.
Udruženje poljoprivrednih proizvođača i stočara Republike Srpske predložilo je Vladi RS da se kroz rebalans republičkog budžeta nađe oko 24.000.000 KM da bi se poljoprivrednicima otpisao dug za đubrivo i naftu i poljoprivreda spasla od propasti nakon suše.
Siniša Malešević iz Vršana kod Prnjavora, koji se bavi proizvodnjom mleka kaže da će se šteta koja je nastala ove godine sigurno osetiti u bar dve do tri naredne. Ne sme ni da pomisli šta bi se moglo dogoditi ako se i sledeće godine ponove jake vrućine.
- Sve je sprženo! Cele njive su potpuno uništene i tu imam veliki problem što se tiče ispaše. Drugi problem je kukuruz. Ovo što nas je pogodilo zasigurno će umanjiti proizvodnju mleka za najmanje 30 odsto, a to je u ovako teškom vremenu, kada se porodica prehranjuje od tog posla, teška briga. Moraću da prodam deo stoke - vajka se Malešević.
Milorad Aničić u okolini Gradiške uzgaja kukuruz na više od pola hektara i danima nervozno obilazi svoje njive i priprema se za berbu koja će biti teška i mučna.
Prirodne nepogode na Balkanu
|
- Ako nam ne pomogne država, dovešće se u pitanje i setva, a i naredna žetva - kaže Aničić.
Spržena je i Semberija. Dragan Mićić, jedan od najvećih proizvođača kukuruza i soje u tom kraju kaže da mu je kompletan rod uništen.
- Pod kukuruzom sam imao zasejanih 15 hektara, dok sam soju zasejao na osam hektara. Sada nemam ništa. To je katastrofa. Ukoliko ne stigne pomoć od Vlade RS, sledeće godine ću potpuno odustati od poljoprivrede. Ovako više ne ide - jada se Mićić.
Da će u u Semberiji, poljoprivrednoj žili kucavici Srpske, seljaci pretrpeti najveće štete potvrđuje i kazivanje Ljube Maletić, predsednika Udruženja poljoprivrednika tog kraja, koji u poslednjih nekoliko decenija ne pamti ovakvu sušu. On kaže da je veoma teško proceniti štetu koja je nastala, ali nagoveštava da bi mogla da se meri stotinama miliona konvertibilnih maraka.
Junice za rezervu
- U RS je u toku berba kukuruza i prinosi se kreću od 100 kilograma do maksimalno 500 kilograma po dunumu (10 ari). U robnim rezervama nema kukuruza, a i u Evropi je nestašica, kako ćemo prehraniti stoku - zaključuje Usorac. |
- Najveće gubitke trpe poljoprivrednici koji su zasejali povrće kao što su kupus, soja i šećerna repa, ali su teško stradale i ostale poljoprivredne kulture koje se razvijaju o ovo doba godine. Dugoročne posledice katastrofalnih vremenskih neprilika farmerima će pristizati na naplatu i sledeće godine - ističe Maletić.
On upozorava da pošto neće biti dovoljno domaćeg kukuruza, neminovno će doći do povećanja uvoza.
- Uvezeni kukuruz je skuplji od onog koje proizvode naši seljaci, pa možemo očekivati i automatsko povećanje cena mesa, jer se njime uglavnom dohranjuje stoka. Posle toga sve ide lančano - kaže Maletić.
