20 godina od smrti Jugoslavije (1): Balkansko roblje MMF
Govorilo se da je Jugoslavija bila okružena brigama (Bugarska, Rumunija, Italija, Grčka, Albanija, Mađarska, Austrija). Da li su joj još neke brige radile o glavi, samo se pretpostavlja, ali je već opštepoznata stvar da je neko raspirio plamičak nacionalnog pitanja, ideju prevaziđenu još u 19. veku za većinu Evropljana, i rasplamsao ga u požar koji više niko nije mogao da ugasi.
Tačno pola veka je prošlo od zlatnog doba SFRJ, dve decenije od početka njenog raspada, a još se na nekom zabitom graničnom prelazu može videti granični kamen na kojem piše SFRJ.
SFRJ je imala ukupan spoljni dug 11,5 milijardi evra (preračunato u evre), a sada njeni "potomci" zajedno duguju svetu oko 130 milijardi. Tada su Jugoslaviju MMF (Međunarodni monetarni fond), i Svetska banka proglasili visokozaduženom zemljom kojoj više ne treba odobravati međunarodne kredite. Ako su uoči svetske krize na dan 30. juna 2008. jugoslovenske države-naslednice dugovale 94,8 milijardi evra, koje čudo se desilo da MMF i SB nisu zaključili da su ove države prezadužene, nego su šakom i kapom i dalje delile kredite, i to za popunu takozvanih deviznih rezervi, koje sve bivše jugoslovenske republike opet čuvaju u velikim zapadnim bankama.
Prema podacima Ministarstva finansija Hrvatske raspodela duga eks-Jugoslavije od 11,5 milijardi evra najvećim delom sprovodila se po ključu MMF-a i odlukama Badinterove komisije. Tako je SR Jugoslavija (Srbija i Crna Gora) nasledila 36,5 odsto (4,198 milijardi evra), Hrvatska je preuzela 28,5 odsto (3,278 milijardi evra) duga, Slovenija 16,4 odsto (1,886 milijardi evra), Bosna i Hercegovina 13,2 (1,518 milijardi evra) i Makedonija 5,4 odsto (621 miliona evra). To je prema sadašnjim dugovanjima više nego skromno zaduženje i prava božja blagodet.
Tako su novonastale države krenule grlom u jagode, i postale "srećne" nacionalne države gde tranzicija traje već 20 godina i nikako da prođe. Dr Predrag Simić, profesor međunarodnih odnosa na fakultetu političkih nauka, tvrdi da moć i uticaj kakva je Jugoslavija imala 60-ih i 70-ih, pa čak i 80-ih godina, nije stekla, niti može da stekne, nijedna država koja se iz nje izrodila.
- Bio sam član prve delegacije koja je posetila Seul i iste godine održao predavanje na prestižnom Evropskom koledžu u Brižu, o čemu moje kolege danas mogu samo da sanjaju. Tih 70-ih američki i sovjetski ambasador u UN morali su da konsultuju jugoslovenskog ambasadora pre nego što izađu pred Savet bezbednosti ili Generalnu skupštinu UN - kaže Simić.
Sociolog Jovo Bakić tvrdi da su ratovi koji su pratili raspad Jugoslavije, unazadili građansku svest u većini republika i evoluirali u radikalizam svake vrste, i politički i verski:
- Rat je uvek nesreća kako za poraženog tako i za pobednika. Razbijanje Jugoslavije donelo je rast društvenih nejednakosti i socijalne bede u svim postjugoslovenskim društvima. Države su, pak, dobile formalni suverenitet dok su u stvarnosti postale banana-republike kojima se može komandovati sa strane - kaže Bakić za "Vesti".
- Novonastale države idu u korak sa svetom samo kad je u pitanju vlast bogate manjine nad siromašnom većinom. Drugim rečima, uspostavljen je oligarhijski poredak koji se pravda demokratskom retorikom.
Ako su istoričari Titu pripisivali diktaturu, Goli otok, žrtve i progone, a oni skloniji zaverama i masonstvo i špijunažu, njegovi savremenici i danas slave Brozovu izvanrednu političku veštinu kojom je vodio Jugoslaviju između Istoka i Zapada i držao na okupu sve njene narode i narodnosti.
Večiti zaljubljenici u Tita kao mitskog vođu podsećaju da jedna od malih planeta nosi njegovo ime, posada Apola 11 na Mesecu je ostavila disk sa snimljenim porukama oko 60 svetskih državnika, među kojima i Titov glas: "Mi smo more krvi prolili za bratstvo i jedinstvo naših naroda. E, nećemo nikome dozvoliti da nam dira ili da ruje iznutra, da ruši to bratstvo i jedinstvo."
SFRJ je bila jedna od predvodnica gotovo 100 zemalja nesvrstanog sveta, koje je sada trebalo uterati u jaram i sistematski pljačkati. U jugoslovenskom ratnom vihoru stradalo je oko 300.000 ljudi, dok se ekonomska šteta procenjuje na 50 milijardi evra.
Profesor Simić tvrdi da su posle raspada Jugoslavije najveći gubitnici Srbija, Bosna i Hercegovina i Makedonija.
- Srbija je najviše izgubila, jer je dobila najviše izbeglica, a veliki broj Srba našao se u drugim državama u poziciji manjine, osim bosanskih Srba koji su u ratu dobili entitet u BiH. Bosna i Hercegovina je takođe veliki gubitnik, po broju žrtava, dugotrajnom ratu i svim nerešenim problemima. Makedonija, kao mala država uz sve multietničke trzavice, ima i nedefinisane odnose da sa Srbijom, a blokira je Grčka.
Danas Vikiliks obaveštava svet da strani ambasadori karakterišu Srbe, Crnogorce i Hrvate da su lenji. To koliko su plaćeni niko nije spominjao. Jer sve bivše jugoslovenske republike ponosno rade za strance za male plate, prodaju sirovine za male pare, plaćaju gorke bankovne kamate, ali imaju svoje nacionalne državice i svog lokalnog cara. Izgleda da za one koji tvrde da su napokon dobili nacionalnu državu nema veće radosti nego da mašu zastavom svog plemena. Kad je dete gladno, pomaže i zvečka.
