Od raspada SFRJ najviše zarađuje - Hrvatska
Još se ne zna kada će se sastati članovi komisije za sukcesiju iz Srbije i Hrvatske povodom spornih pitanja oko podele imovine SFRJ, a direktor Republičke direkcije za imovinu Srbije Jovan Vorkapić kaže da je Hrvatska proteklih godina stvorila nezakonit okvir za slobodno raspolaganje srpskom imovinom na njenoj teritoriji.
Vorkapić navodi da je naša zemlja, u skladu sa dogovorom koji je usvojen na sastanku Stalnog mešovitog komiteta 2009. godine, kojim se države-sukcesori pozivaju da zaključe bilateralne sporazume vezane za imovinu, dostavila nacrt tog bilateralnog sporazuma Hrvatskoj.
- Međutim, Republika Hrvatska nije dostavila odgovor, i pored toga, donela je određene zakone i podzakonske akte kojima je stvorila nezakonit pravni okvir za slobodno raspolaganje srpskom imovinom na njenoj teritoriji - kaže Vorkapić.
Bilateralni sporazum bi trebalo da reguliše sprovođenje dogovora među zemljama-sukcesorima oko podele imovine, poznatijeg kao Aneks G, koji je potpisan 2004. godine.
U ovom dokumentu stoji da svim građanima i pravnim subjektima moraju biti vraćena prava koja su imali na dan 31. 12. 1990. godine, a svi ugovori sklopljeni pod pritiscima i pretnjama moraju biti proglašeni ništavnim. Međutim, ni posle 14 godina srpska imovina nije vraćena pod "okrilje Srbije", a Hrvatska, kojoj je dostavljen Nacrt, na njega nikada nije odgovorila.
- Republika Srbija će i ubuduće insistirati kako na sastanku predstavnika dveju država, tako i na potpisivanju bilateralnog sporazuma sa Republikom Hrvatskom, naročito imajući u vidu da je Hrvatska ista pitanja regulisala sa pojedinim državama-sukcesorima - kaže Vorkapić.
Do tada će Srbija, navodi on, nastaviti sa direktnom primenom Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije.
Na pitanje šta ako problem imovine ne bude rešen pregovorima sa Hrvatskom, Vorkapić kaže da se onda rešavanje problema traži u Stalnom mešovitom komitetu, ili se eventualno, u slučaju razlike oko tumačenja termina, angažuje nezavisni ekspert koga sporazumno imenuju strane u sporu.
Predviđena je i mogućnost, kaže on, da se ukoliko do dogovora ne dođe, slučaj uputi na odlučivanje predsedniku Suda za mirenje i arbitražu OEBS-a.
Vorkapić podseća da su pitanja prava na imovinu našla i pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, pa je taj sud tokom ove godine odbacio kao neosnovan zahtev za obeštećenje pravnog lica iz Srbije, čime je, objašnjava on, taj Sud prihvatio pravno tumačenje hrvatskih sudova u vezi neophodnosti zaključivanja bilateralnih sporazuma između država sukcesora, a ne direktne primene Aneksa G.
U pojedinim slučajevima, navodi, sud u Strazburu se oglašavao nenadležnim u ovom pitanju.
