Od raspada SFRJ najviše zarađuje - Hrvatska

Vorkapić navodi da je naša zemlja, u skladu sa dogovorom koji je usvojen na sastanku Stalnog mešovitog komiteta 2009. godine, kojim se države-sukcesori pozivaju da zaključe bilateralne sporazume vezane za imovinu, dostavila nacrt tog bilateralnog sporazuma Hrvatskoj. 

- Međutim, Republika Hrvatska nije dostavila odgovor, i pored toga, donela je određene zakone i podzakonske akte kojima je stvorila nezakonit pravni okvir za slobodno raspolaganje srpskom imovinom na njenoj teritoriji - kaže Vorkapić.

Bilateralni sporazum bi trebalo da reguliše sprovođenje dogovora među zemljama-sukcesorima oko podele imovine, poznatijeg kao Aneks G, koji je potpisan 2004. godine.

U ovom dokumentu stoji da svim građanima i pravnim subjektima moraju biti vraćena prava koja su imali na dan 31. 12. 1990. godine, a svi ugovori sklopljeni pod pritiscima i pretnjama moraju biti proglašeni ništavnim. Međutim, ni posle 14 godina srpska imovina nije vraćena pod "okrilje Srbije", a Hrvatska, kojoj je dostavljen Nacrt, na njega nikada nije odgovorila.

- Republika Srbija će i ubuduće insistirati kako na sastanku predstavnika dveju država, tako i na potpisivanju bilateralnog sporazuma sa Republikom Hrvatskom, naročito imajući u vidu da je Hrvatska ista pitanja regulisala sa pojedinim državama-sukcesorima - kaže Vorkapić.

Do tada će Srbija, navodi on, nastaviti sa direktnom primenom Aneksa G Sporazuma o pitanjima sukcesije.

Na pitanje šta ako problem imovine ne bude rešen pregovorima sa Hrvatskom, Vorkapić kaže da se onda rešavanje problema traži u Stalnom mešovitom komitetu, ili se eventualno, u slučaju razlike oko tumačenja termina, angažuje nezavisni ekspert koga sporazumno imenuju strane u sporu.

Predviđena je i mogućnost, kaže on, da se ukoliko do dogovora ne dođe, slučaj uputi na odlučivanje predsedniku Suda za mirenje i arbitražu OEBS-a.

Vorkapić podseća da su pitanja prava na imovinu našla i pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, pa je taj sud tokom ove godine odbacio kao neosnovan zahtev za obeštećenje pravnog lica iz Srbije, čime je, objašnjava on, taj Sud prihvatio pravno tumačenje hrvatskih sudova u vezi neophodnosti zaključivanja bilateralnih sporazuma između država sukcesora, a ne direktne primene Aneksa G. 

U pojedinim slučajevima, navodi, sud u Strazburu se oglašavao nenadležnim u ovom pitanju.