Od iluzije do propasti Balkana: Očajni Srbi, Hrvati i Bosanci vape - Tito, vrati se!
Na programu televizije Arte je tematsko veče posvećeno Balkanu. To su zapazili neki novinari nemačkih dnevnih listova i tim povodom napisali ponešto o dokumentarcima koji se prikazuju, ali i o samom regionu.
Jedna od tema nemačke štampe je tematsko veče o Balkanu koje je na programu televizije Arte. Frankfurter algemajne cajtung tim povodom pod naslovom: "Ono što je danas Bliski istok, Balkan je bio juče" piše kako se "Arte osvrće na raspad Jugoslavije i pita šta mu je usledilo".
"Pre četvrt veka Evropa i svet su - onako intenzivno kako danas prate užase ratova na Bliskom istoku - gledali na Balkan. Od srpskog napada na Vukovar 1991. pa do obuzdavanja borbi u Makedoniji intervencijom NATO 2001, ratovi i etnička čišćenja u regionu su zaokupljali pažnju sveta. Memoari Bila Klintona, Madlen Olbrajt i drugih delatnih ljudi iz onog vremena pokazuju: ono što je danas Bliski istok, juče je bio Balkan."
Pročitajte još:
* Slučaj "Balkan": Da li je zaista vreme za prekrajanje granica?
* Krhki Balkan u Trampovoj eri: Ratna opasnost u Srbiji, BiH i na Kosovu
* Šta u dokumentima CIA piše o Jugoslaviji, Titu, Miloševiću
Iluzija Jugoslavija
Tematsko veče o Balkanu počelo je dvodelnim dokumentarcem o istoriji Jugoslavije, propale višenacionalne države, uspostavljene na ruševinama dve propale višenacionalne imperije, osmanske i habzburške.
"Iluzija Jugoslavija" - tako glasi naslov na koji će jugonostalgičari odmah uložiti prigovor. No, vreme u kojem je Jugoslavija, osnovana 1918, bar donekle mogla da važi kao otporna konstrukcija, kratko je trajalo. Ubistvo vođe Hrvata Stjepana Radića 1928, kojeg je hicima iz vatrenog oružja u parlamentu u Beogradu usmrtio jedan crnogorski poslanik, odlučujuće je zatrovalo klimu između Hrvata i Srba.
"Ubistvo jugoslovenskog kralja Aleksandra 1934. u Marselju bio je mnogo pre Kenedija prvi atentat na jednog šefa države koji su snimile kamere. Ubica: jedan makedonski terorista, kojeg su zavrbovali hrvatski fašisti, a oni su sa nemačko-italijansko-mađarsko-bugarskom okupacijom Jugoslavije 1941. preuzeli vlast u velikoj Hrvatskoj koja je bila u milosti Hitlera. Srbi su u njoj morali da na rukavu nose žuti povez sa slovom ’P’ (pravoslavan), bili su progonjeni li ubijani. Ubrzo je svanulo i krvavo sunce Titovih partizana. 25. maja 1944, Tito je u svom skrovištu u Bosni uz mnogo sreće uspeo da pobegne jedinici nemačkih padobranaca. Do kraja svog života je slavio taj dan kao svoj pravi rođendan."
"I u Titovoj Jugoslaviji vlada nasilje. Na Golom Otoku hiljade ljudi su mučene. Malo dalje, na Brionima, njegovoj raskošnoj rezidenciji pod palmama, socijalističkom 'Kralju Sunca' su, osim divljih životinja njegovog privatnog zoo-vrta, društvo pravile i glumačke veličine kao što su Ričard Barton, Elizabet Tejlori Sofija Loren. I pore svega, Jugoslavija je neuporedivo otvorenija od svega što se u Evropi još zove socijalističkim. To je država socijalističkog sveta koja toleriše, pa čak i subvencioniše, apstraktnu umetnosti, rok-muziku i modernu književnost. I to sa otvorenim granicama - ko je hteo, mogao je da ode."
Milošević - srpski Gorbačov?
"No, diktatori retko stvaraju sebi naslednike. Kada je Tito 1980. umro, ostavio je 20 milijardi dolara inostranog duga i ruiniranu privredu. Inflacija 1990: 2600 procenata. Ekonomska kriza je podstakla otrov nacionalizma, antidota nije bilo na vidiku, iako su još osamdesetih godina neki zapadni novinari i diplomate verovali da je Srbin Slobodan Milošević - Gorbačov Jugoslavije. Ali, Miloševićev pokušaj da preuzme državu definitivno je propao na 14. kongresu Saveza komunista Jugoslavije u Beogradu 1990, kada su Slovenci i Hrvati odbacili srpsko tutorstvo.
Film se završava vicem. Očajni Srbi, Hrvati i Bosanci na Titovom grobu zovu: Tito, vrati se! A iz groba stiže odgovor: Nisam lud!“
Dnevnik Tagescajtung skreće pažnju čitalaca na film "Bosna i Kosovo - zaboravljeni protektorati", koji se takođe prikazuje na televiziji Arte u okviru tematske večeri o Balkanu. Autori filma su Zoran Solomun i Ridiger Rosig koji su godinu dana putovali i razgovarali sa građanima, aktivistima i stručnjacima, ali i predstavnicima međunarodne zajednice koji bi trebalo da porade na uspostavljanju pravne države i demokratije.
- Slike su poražavajuće a ovom dokumentarcu bi dobro došlo da pusti da one govore same za sebe, umesto da uvode dodatne sporedne novinarske priče. Još više deprimira pogled iza kulisa: Bosna i Kosovo su podeljene monopolizovanom politikom koju prate etnička segregacija, dok je korupcija razgradila državne strukture. Trezvenost službenika EU jasno pokazuje njihov neuspeh. Ali o tome niko ne govori rado. Naposletku, Bosna i Kosovo su usred Evrope...