Evropski izbori: Uspon krajnje desnice, ali bez odlučujućeg uticaja?
Kome su građani EU poklonili poverenje da ih predstavlja u Evropskom parlamentu u Briselu znaće se sutra oko ponoći.
Uloga Evropskog parlameta jeste da odobri, ali i pregovara o izmenama predloga zakona i inicijativa podnetih od strane Evropske komisije i Evropskog saveta. Evropski izbori su i početak izbornog procesa za nove vodeće pozicije u EU.
Evropski izbori se svake pete godine paralelno održavaju u svim zemljama članicama Unije. Sami izbori se odvijaju na osnovu nacionalnih izbornih zakona, što dovodi do razlike u danu glasanja, najnižoj starosnoj dobi glasača i kandidata kao i visini cenzusa.
Evropski izbori već su održani u četvrtak 23. maja u Holandiji i Velikoj Britaniji, u petak 24. maja su glasali Irci i Česi, u subotu Česi (drugi dan), Letonci, Maltežani i Slovaci, a u nedelju na birališta izlaze sve preostale države članice EU.
Prema prvim podacima iz Irske i Holandije odaziv birača bio je viši nego na prethodnim evropskim izborima kada je u EU zabeležena rekordno niska izlaznost od ispod 43 procenta.
Na prethodnim evropskim izborima 2014. godine Belgija je imala najvišu izlaznost od skoro 90 procenata, a Slovačka najnižu od 13 procenata. Treba naglasiti i činjenicu da je izlazak na izbore obavezan u Belgiji, Bugarskoj, Grčkoj, Luksemburgu i na Kipru gde se i beleže najviše stope izlaznosti u Evropi.
Prema trenutnim projekcijama, očekuje se da i u novom sazivu Evropskog parlamenta trenutno vodeće snage evropskog desnog i levog centra i dalje budu najbrojnije. Poslednje procene su da će trenutno najveća Evropska narodna partija (EPP) i pored pada sa trenutnih 217 mesta ostati najmnogobrojnija sa očekivanih 180 poslanika.
Za njom dolaze Socijal demokrate (SD) sa očekivanih 149 poslanika (u odnosu na 188 iz postojećeg saziva), Alijansa liberala i demokrata (ALDE) sa 76 i Zeleni sa očekivanih 57 mesta u novom sazivu Evropskog parlamenta. Istovremeno, očekuje se jačanje populističkih stranaka i stranaka krajnje desnice, ali bez značajnijeg uticaja na proces odlučivanja unutar Parlamenta.
Inauguracija novog saziva EP zakazana je za 2. jul u Strazburu kada će biti imenovani i njegov predsednik, 14 potpredsednika kao i sastavi parlamentarnih odbora.
Prema nepisanom pravilu prihvaćenom prošle godine grupa koja dobije naviše mesta u EP trebalo bi da predloži prvog sa svoje liste za budućeg predsednika Evropske komisije.
Lider Evropske narodne partije Martin Veber već slovi za novog kandidata za vodeće mesto Komisije.
