Kako će se završiti evropska "Igra prestola"?
Ovogodišnji izbori za Evropski parlament pokrenuće borbu za vodeća mesta u EU, ali neće i odlučivati o pobednicima. O tome ko će biti narednih 5 godina na čelu EU institucija odlučivaće se u procesu evropske "Igre prestola", ocenjuju Euroaktiv i AFP.
Za razliku od nacionalnih izbora, stranka sa najvećim brojem mesta posle glasanja na evropskim izborima ne mora biti i noslilac izvršne vlasti u EU.
"Umesto toga, novog predsednika Evropske komisije imenovaće lideri 28 zemalja članica EU, posle najmanje dva samita. Tom prilikom, lideri mogu uzeti u obzir imena koja su parlamentarne grupe izabrale kao svoje vodeće kandidate, ali i ne moraju", navode Euroaktiv i AFP u svojoj analizi evropskih izbora.
Euroaktiv i AFP očekuju da će rezulati izbora koji su danas počeli u Holandiji i Velikoj Britaniji, a završiće se 26. maja kada građani svih zemalja članica budu imali priliku da obave svoj demokratski izbor ili dužnost, pokazati slabljenje do sada vodeće grupe u EP, a samim tim otežati Evropskoj narodnoj partiji desnog centra da nametne svoj izbor za šefa nove Evropske komisije.
"Nemačka kancelarka Angela Merkel izjavila je da će podržati kandidata EPP-a Manfreda Vebera, ali se francuski predsednik Emanuel Makron protivi celom procesu. Da li će Veber, drugi kandidat ili neko izvan izbornog procesa biti izabran, znaće se tek nakon pregovora iza zatvorenih vrata", navodi se u analizi.
Takođe se navodi činjenica da je francuski predsednik Emanuel Makron pored toga što je protivnik tzv. procesa "vodećih kandidata" (prema kome bi politička grupa koja dobije najveći broj glasova trebalo da da i kandidata za mesto predsednika Komisije), već najavio da neće podržati Manfreda Vebera, predstavnika do sada vodeće Evropske narodne partije (EPP), "ma koliko EPP dobro prošla na izborima".
Euroaktiv i AFP prenose očekivanja da će EPP nakon ovih evropskih izbora ostati najveća pojedinačna politička grupa. Ipak, postoji mogućnost da dugotrajna dominacija ove političke grupacije za najvišu poziciju u Briselu može biti i okončana.
"Grupa desnog centra je dugo bila 'u braku iz interesa' sa Socijaldemokratama levog centra zarad podele najviših pozicija u EU. Ali sa očekivanim rastom populističkih evroskeptika, Zelenih i centralističkih liberala, očekuje se da do sada vodeće stranke neće imati potrebnu većinu. To će ih obavezati da traže koalicije i tako mogu staviti Zelene i liberalnu grupu u poziciji da igraju za tron", navodi se u tekstu.
Euroaktiv i AFP zaključuju da će oko vodećih EU mesta biti trgovine i određenih političkih uslova. Odlazeći predsednik Evropskog saveta Donald Tusk već je izneo očekivanje da će bar jedno od vodećih mesta pripasti ženi, dok manje zemlje članice i novije članice iz Istočne Evrope žele da vide da se u izboru za EU top mesta poštuje i geografska raznolikost.
