Ekonomist: Evropu treba da brine ruska sila na Baltiku
Ono što bi više trebalo da brine Evropu od razmetanja nuklearnim oružjem u kojem ruski predsednik Vladimir Putin uživa, jeste ogromna konvencionalna sila Rusije koja se polako razvija, posebno u baltičkom regionu, piše britanski nedeljnik "Ekonomist".
Kako list navodi, Putin je svojim godišnjim obraćanjem naciji 1. marta i govorom o nuklearnoj raketi neograničenog dometa, koja garantovano može da izbegne američku protivvazdušnu odbranu, dobio naslovnice u medijima koje je želeo, iako "nema ničeg novog u tome da Rusija može da uništi SAD nuklearnim oružjem, kao ni naznaka da će se nešto promeniti na tom frontu".
Pročitajte još:
* Na bezbednosnu konferenciju u Moskvi pozvani svi iz NATO, EU
* Nemački mediji: Evropski satovi kasne zbog Srbije i Kosova
Međutim, ono što bi Evropu više trebalo da brine je sve veća ruska sila koja se razvija na Baltiku, navodi se u tekstu objavljenom 8. marta.
Prema većini parametara, NATO je u prednosti nad Rusijom, međutim, realnost na terenu mogla bi da bude drugačija.
Kako list navodi pozivajući se na navode korporacije RAND, eksperti tvrde da Rusija sada ima značajnu lokalnu superiornost u odnosu na NATO u slučaju bilo kakvog sukoba blizu svojih granica.
Snage NATO-a, kada bi bile na okupu, bile bi prevelike da se Rusija sa njima izbori, ali u ranim stadijumima sukoba, makar tokom prvih mesec dana, a možda i duže, Alijansa bi bila nadjačana.
U protekloj deceniji, nastala je razlika između zapadnih snaga i njihovih ruskih kolega u pogledu razvoja, navodi britanski list.
Članice NATO-a su se prilagodile operacijama protiv pobunjenika u zemljama kao što je Avganistan, rekonstrukcijom lakalnih ekspedicionih snaga, dok se Rusija koncentrisala na obnavljanje mobilnih snaga i vatrenog oružja za brze i snažne udare na protivnika.
U okvirima napora za vojnom reformom koji su usledili nakon slabog učinka u ratu u Gruziji 2008. godine, Rusija je profesionalizovala svoje snage, opremila ih savremenim teškim naoružanjem i usavršila ih čestim velikim vojnim vežbama i iskustvima u borbama u Ukrajini i Siriji.
Ono što brine komandire NATO-a je velika borbena moć koju Rusija može da koncentriše u vrlo kratkom roku u baltičkom regionu.
Prema navodima RAND-a, ukoliko bi došlo do tenkovske borbe, Rusija bi brojno nadjačala NATO u odnosu 5,9 prema jedan, u pešadiji 4,6 prema jedan, a u artiljeriji čak 270 prema nula.
I dok bi NATO imao značajnu prednost u vazduhu, efikasnost aviona bi se brzo smanjila kada se suoče sa najsnažnijom protivvazdušnom odbranom na svetu, navodi list.
Rusiji, kako je navedeno u tekstu, doprinosi i mogućnost korišćenja internih linija saobraćaja kako bi brzo povećala svoje snage.
S druge strane, NATO nije sačuvao svoju transportnu infrastrukturu iz vremena Hladnog rata, mostovi ne mogu da podnesu težinu tenkova, a pruge nisu namenjene vagonima za teško naoružanje.
NATO ima mnogo prostora da unapredi konvencionalno odvraćanje, navodi se, ali se postavlja pitanje da li je Alijansa sposobna da se na to fokusira.
Članice NATO-a sa juga Evrope više brinu o prilivu migranata, Francuska se bori protiv pobune u Sahelu, u novom nemačkom koalicionom sporazumu pitanje oružanih snaga je na 156. od 177 strana, a Putinovi prioriteti su mnogo drugačiji, piše Ekonomist.
