Sputnjik: Zašto Rusija upozorava na stvaranje "velike Albanije"
Rusija nikad nije pristajala na to da neke druge strane sile zaposednu ceo Balkan. To traje 200-300 godina, a Amerika je prilični novajlija u balkanskim stvarima i ne razume da mnoge zemlje imaju interese na Balkanu, zbog njegove velike geopolitičke, geografske i druge važnosti, i zato ne mogu da dozvole nijednoj zemlji da zavlada celokupnim regionom.
Nedavne izjave albanskog premijera Edija Rame o Srbiji, u kontekstu Kosova i Makedonije, pune su nečega što bi moglo da izazove nove etničke sukobe na Balkanu, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije, i ukazalo da to ugrožava teritorijalni integritet više država u regionu.
Amerika ubrzava ostvarivanje ciljeva na Balkanu
Stavljanje u praksu mera propisanih u Tiranskoj platformi, istaknuto je u saopštenju, prepuno je onoga što podriva ustavne temelje makedonske državnosti - Ohridski sporazum i kao rezultat toga, donosi etničke nemire u regionu. Sve ovo, ukazuju u MSP Rusije, zajedno ide u skladu sa ambicijama za "veliku Albaniju“ i ugrožava teritorijalni integritet više država u regionu.
Pozadina svega je, sugeriše za Sputnjik diplomata Vladislav Jovanović, politička zamisao, pre svega Amerike, da u ubrzanoj završnici ostvari preostale neostvarene ciljeve na Balkanu i na taj način se reši svoje opsednutosti o navodnom nadirućem uticaju Rusije na Balkanu.
Razume se, konstatuje Jovanović, taj uticaj je beskrajno mali u odnosu na stvarni, agresivni i dinamični uticaj koji Amerika i njeni saveznici vrše na Balkanu, ali se služe tim političkim sloganom da bi ubrzali pripajanje još nekih država na takozvanom Zapadnom Balkanu tim zapadnoevropskim, odnosno atlanskim organizacijama EU i NATO-u.
- I zbog toga je u igru bačen i albanski premijer Edi Rama, kome nikad nije bilo teško da se meša u unutrašnje poslove susednih zemalja, ne samo Srbije i Makedonije, nego povremeno i Grčke. Tako da ne biraju mnogo sredstva niti posebne rukavice u ovim završnim činovima koji treba da dovedu do tog takozvanog potpunog istiskivanja uticaja Rusije na Balkanu - ukazuje Jovanović za Sputnjik.
Naravno, obrazlaže taj diplomata, Rusija reaguje na to.
- Prvo na postupke koji su neprimereni i nestandardni u međunarodnim odnosima da se predsednik Vlade zemlje kao što je Albanija direktno meša u unutrašnje poslove susednih zemalja Srbije, Grčke, Makedonije, u ovom slučaju, sa očiglednom naklonošću Amerike koja ništa ne čini da ga opomene da to nije u skladu sa međunarodnom praksom, već se naprotiv koristi i albanskim faktorom da bi postigla te svoje ciljeve - precizira Jovanović.
Uvlačenje Makedonije u NATO ne odgovara Rusiji
Ukoliko bi se to nagovešteno ubrzano kretanje Makedonije ka NATO-u ostvarilo, kroz forsiranje sporazumevanja sa Grčkom oko imena, a onda i kroz forsiranje te nove političke ravnoteže u samoj Makedoniji - između Makedonaca i Albanaca - što nije u harmoniji sa Ohridskim sporazumom, ali odgovara brzom uvlačenju Makedonije u NATO - to, prema Jovanovićevom mišljenju, ne odgovara geopolitičkim interesima Rusije.
- Naime, ne vidi se nikakav ubedljiv spoljni razlog zašto bi NATO, koji je inače toliko bogat članstvom, pokazivao toliku glad za novim članovima, pogotovo ako se zna da u Evropi postoji OEBS, zajednička organizacija, koja, između ostalog, vodi ili treba da vodi brigu o pitanjima bezbednosti - smatra Jovanović.
Tako da je ovo, dodaje on, razumljiva odbrambena reakcija Rusije, jer je očigledan i vrlo blizak taj cilj učlanjenja Makedonije u NATO i to na najbrži mogući način i ne birajući sredstva ako je to potrebno.
Jezičko pitanje spada u kategoriju najosetljivijih pitanja na Balkanu, konstatuje za Sputnjik politikolog Aleksandar Safonov i dodaje da se ne radi se samo o albanskom jeziku u Makedoniji, nego i, na primer, makedonskom jeziku u Bugarskoj.
- Rekao bih da promena statusa jezika vodi i ka promeni vektora razvoja države. Makedonci doživljavaju Makedoniju kao nacionalnu državu, stoga, izjednačavanje makedonskog i albanskog jezika znači da Albanci dobijaju već drugu (ili treću, ako uračunamo i samoproglašeno Kosovo) nacionalnu državu. Stoga, MSP Rusije je sa razlogom zabrinuto zbog situacije u Makedoniji - jasan je Safonov.
Svedoci smo do čega je doveo sukob između različitih zajednica u Libanu, podseća taj politikolog, koji ne jenjava uprkos svim naporima.
- Taj scenario bi mogao da se ponovi i u Makedoniji. Zato sva pitanja treba rešavati odmerenim i poštenim dijalogom, u kojem bi učestvovale sve manjine koje žive u Makedoniji. Naravno da retorika i ponašanje Edija Rame ne doprinosi normalizaciji odnosa, mada je jasno da na taj način Rama samo pokušava da poveća svoj politički ugled - predlaže Safonov.
Unutar albanskih elita se nastavlja borba za liderstvo, ističe on, i za sada nema lidera koji bi bio spreman da preuzme svu odgovornost za realizaciju albanskog nacionalnog projekta.
- U svakom slučaju, bez mešanja spolja nijedna strana (ni makedonska ni albanska) neće moći da izađe kao pobednik u sadašnjoj situaciji. A što se tiče eventualnog ’ruskog uticaja‘, Rusija za sada može da doprinese rešavanju makedonske krize isključivo preko SB UN i drugih međunarodnih institucija, jer u samoj Makedoniji Moskva nema veliki politički ili ekonomski uticaj - rezonuje Safonov.
Rusija se vraća na svetsku scenu
Rusija se vraća na svetsku scenu i na svoje tradicionalne pravce politike i interesovanja, napominje diplomata Vladislav Jovanović, a jedan od tih pravaca je Balkan.
- Rusija nikad nije pristajala na to da neke druge strane sile zaposednu ceo Balkan i njoj uskrate bilo koji oblik prisustva. To je nešto što traje već 200-300 godina, a Amerika je prilični novajlija u balkanskim stvarima i ne razume da mnoge zemlje imaju interese na Balkanu, zbog njegove velike geopolitičke, geografske i druge važnosti, i zbog toga ne mogu da dozvole nijednoj posebnoj zemlji da zavlada celokupnim regionom - podvlači Jovanović.
Ne bi bilo ni politički jasno ni uverljivo, a ni opravdano, da se traži isključenje Rusije iz ovog prostora, ističe Jovanović, jer se onda postavlja pitanje zašto ne bi tražili isključenje drugih velikih sila.
- Pritom, te druge velike sile nemaju to ni najmanju nameru da učine. Prema tome u pitanju su geopolitička borba i geopolitički interes za očuvanje postojećeg i proširenje mogućeg budućeg uticaja na Balkanu u kojem se pojavljuju mnoge zemlje, ne samo zapadne zemlje, i ne samo Rusija, tu je i Kina, tu je i Turska, tu je i Saudijska Arabija, tu je i Nemačka, koja iz prikrajka pokušava da igra sopstvenu igru, ne samo zajedničku igru Zapada - navodi Jovanović.
Dakle, zaključuje taj diplomata, nemoguće je da Amerika postigne taj cilj, a da ne uvaži istorijske i geopolitičke interese drugih velikih zemalja koje pokazuju interes za Balkan.
