Baltičke zemlje traže od Trampa da ih brani od Rusije
Čelnici baltičkih zemalja zatražiće na susretu sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u utorak da im pošalje više vojnika i da ojača protivvazdušnu odbranu istočnog krila NATO-a, rekli su zvaničnici njihovih zemalja.
Predsednica Litvanije Dalia Gribauskaite, njen estonski kolega Kersti Kaljulaid i predsednik Letonije Raimonds Vejonis biće primljeni u Beloj kući u trenutku kada se čini da Vašington zaoštrava retoriku prema Moskvi.
Oštriji rečnik koji je Trsmp nedavno počeo da koristi u obraćanju Kremlju smanjio je zabrinutost koju su u tom delu sveta podstakle prve pomirljive izjave američkog predsednika o Rusiji nakon njegovog dolaska na vlast.
Visoki litvanski zvaničnik, koji je hteo da ostane anoniman, rekao je da baltičke zemlje traže od SAD da im češće šalju protivvazdušne raketne sisteme Patriot za vojne vežbe. Osim toga, žele biti obuhvaćene protivraketnim štitom NATO-a u Evropi.
- Nadam se da SAD i saveznici shvataju da se vazdušni prostor baltičkih zemalja mora bolje braniti i štititi. Važno je da se američke snage neprestano smenjuju u svim baltičkim zemljama - rekla je Gribauskaite dan uoči posete.
Prošle godine je NATO rasporedio četiri međunarodne jedinice u Poljskoj i u tri baltičke zemlje, kao upozorenje na eventualno rusko zaposedanje tuđe teritorije, nakon pripajanja Krima 2014. godine, a američka vojska je u Litvaniju poslala Patriote u okviru vežbe.
Baltičke zemlje je zabrinula Trampova retorika u predizbornoj kampanji, njegovo preispitivanje korisnosti NATO-a i nedostatak kritike prema ruskom predsedniku Putinu. Ali, mišljenje javnosti se promenilo kada je Tramp odlučio da pošalje Ukrajini protivtenkovske rakete, kako bi joj pomogao u borbi s pobunjenicima koje podržava Moskva.
- U početku je vladala velika nesigurnost u vezi s njegovim obavezama prema NATO-u, ali se poslednjih meseci smanjila - kaže analitičar sa Univerziteta u Viljnusu Kestutis Girnius.
Te tri zemlje, koje imaju oko šest miliona stanovnika, bivši SSSR je okupirao i anektirao u Drugom svetskom ratu. Nezavisnost su ponovo stekle 1991. godine, a 2004. su ušle u EU i NATO.
