Austrija glasa, desničarska koalicija dolazi na vlast?
U Austriji su počeli parlamentarni izbori na kojima će oko 6,4 miliona Austrijanaca odlučivati o budućem političkom kursu zemlje.
Građani na parlamentarnim izborima biraju stranke koje će upravljati zemljom u narednih pet godina, a po svemu sudeći Austrija će dobiti vladu desnog centra, koju bi činili Narodna partija (OVP) i Slobodarska stranka (FPO).
Izborna mesta otvorena su u Beču u 7.00 časova i biće otvorena do 17 sati, dok će se u pojedinim pokrajinama glasati kraće - od 8 do 16, ili čak samo do 14 sati, u zavisnosti od broja birača.
Pravo glasa imaju svi austrijski državljani koji su na dan izbora napunili 16 godina, a prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova to je ukupno njih 6.401.304.
Na parlamentarnim izborima kandiduje se ukupno 10 stranaka na nivou cele Austrije, od kojih svega šest ima šanse da uđe u parlament, a to su Narodna partija (OVP) Sebastijana Kurca, SPO Kristijana Kerna, FPO Hajnc-Kristijana Štrahea, Zeleni koje predvodi u izbornoj trci Ulrike Lunaček, Neos na čijem čelu je Matijas Štrolc, kao i "Lista Pilc" koju koju je neposredno pred izbore osnovao nekadašnji visoki funkcioner i poslanik Zelenih Peter Pilc.
Pošto se, prema istraživanjima javnog mnjenja, očekuje jasan rezulat oko prvog mesta, ali zato možda "borba" za drugu poziciju, i cenzus, tih 14 odsto glasačkog tela moći će da utiče na ko će ući u skupštinu od malih stranaka, ali i ko bi mogao biti drugi.
Na ovim prevremenim parlamentarnim izborima, koji se održavaju godinu dana pre regularnog isteka mandata vlade koju su činili Socijaldemokratska partija Austrije (SPO) i OVP, izdat je rekordan broj glasačkih listića za glasanje putem pošte - čak 889.193, tako da će večeras, prilikom saopštavanja preliminarnih, konačnih rezultata izostati oko 780.000 glasova, koji će biti prebrojani, kako zakon nalaže, u ponedeljak.
Kada je reč o glasačkim listićima za glasanje putem pošte zanimljivo je da će svi birači, osim jednog moći da glasaju.
Naime, jedan Austrijanac iz pokrajine Burgenland neće moći da glasa u nedelju, pošto mu je neko ukrao glasački listić za glasanje putem pošte.
Pošto zakon ne predviđa izdavanje duplikata, on neće imati pravo glasa.
Kurc reformisao OVP
Pročitajte još:
* Najburnija izborna kampanja ikada: Usijana bitka za glasove
* Sebastijan Kurc za "Vesti": Manji porezi za bolji život u Austriji
Očekuje se da će prve procene austrijski mediji objaviti u 17:30, a preliminarne konačne rezultat će saopštiti Ministarstvo unutrašnjih poslova posle 19:30 časova.
Prevremeni parlamentarni izbori raspisani su nakon što SPO i OVP nisu više, nakon dugogodišnjeg vladanja uz stalne svađe, mogle da se dogovore o nastavku vođenja zemlje.
Odmah nakon odluke o raspisivanju izbora u OVP je došlo do potpune reforme stranke, pošto ju je preuzeo najmlađi član u vladi Sebastijan Kurc (31).
Kurc je uslovio predvođenje stranke kompletnom reformom, koja je predviđala da se sve odluke stave u nadležnosti lidera.
Inače Kurc je, dolaskom na čelu stranke, doneo i ogroman skok podrške OVP.
Pre promene na čelu stranke OVP je mogla da računa da će se boriti za drugu poziciju na političkoj sceni, i to uz prednost FPO.
Nakon što je Kurc preuzeo stranku, čak i promenio njene boje iz crne u tirkiznu, OVP je u svim istraživanjima uživala podršku od 33 odsto birača.
Tako da se očekuje, a i prema kladionicama je to najizvesnije, da će OVP ubedljivo pobediti, i da će osvojiti više od 30 odsto glasova.
FPO najbliži drugom mestu
Na drugoj poziciji, prema istraživanjima je trenutno FPO sa oko 25 odsto podrške.
Do skoro se vodila borba između SPO i FPO oko drugog mesta, ali su socijaldemokrate "pale" zbog afere oko vođenja prljave kampanje protiv Kurca.
Naime, savetnik stranke za ove izbore, Izraelac Tal Zilberštajn, koji je u svojoj zemlji uhapšen zbog korupcije i pranja novca, organizovao je fejsbuk profile preko kojih je širio neistine o protivničkom kandidatu i to novcem stranke.
Ta afera dovela je do pada SPO u istraživanjima, što će se odraziti na izborni rezultat, jer se prognozira da će socijaldemokrate biti treća snaga.
U takvoj konstelaciji, a iz zbog stalnih sporova OVP i SPO, najizvesnija vlada je koalicija OVP i FPO.
Nakon 2000., kada je tadašnji kancelar Volfgang Šisel formirao vladu sa FPO i zbog toga Austrija bila izložena bilateralnim sankcijama članica EU, 17 godina kasnije Austrija bi ponovo mogla dobiti vladu sa slobodarcima, koji se u zapadnim medijima prikazuju kao antievropska stranka i radikalno desničarska partija.
Od prošlih predsedničkih izbora, međutim, FPO je promenio politički kurs po pitanju EU, te je i tokom predizborne kampanje Štrahe jasno poručio da stranka nije protiv EU, već protiv njene centralizacije i da želi da se očuva Unija, kao federalna konstrukcija sa većim nacionalnim ovlašćenjima.
Što se optužbi vezanih za koketiranjem sa nacističkom prošlošću tiče FPO nije uspela da se oslobodi članova koji i dalje maštaju o neslavnoj prošlosti.
Borba za cenzus
Inače Kurc je od početka izbegličke krize preuzeo mnoštvo zahteva koje je imala FPO, pre svega u vezi migracije, to jest oštrog kursa u zaustavljanju migracionog talasa.
Za prelazak cenzusa ovaj put boriće se stranka Zelenih, koja se našla, pred izbore, suočena sa odlaskom ključnih ljudi, a tako i Pilca, pa je značajno opala podrška, te se ne očekuje da će zadržati dvocifreni rezultat.
Cenzus bi trebalo da pređe i Neos, stranka koja zastupa liberalnu politiku, kao i Pilc, koji je poznat u Austriji kao poslanik koji otkriva afere.
