Hajnc Kristijan Štrahe za "Vesti": Srbima je Kosovo oteto
Hajnc Kristijan Štrahe, lider Slobodarske partije Austrije (FPOe) ukazuje da njegova stranka ima dosledan i iskren stav rema Srbiji kojoj je naneta nepravda po pitanju Kosova. On smatra da je neophodno održivo rešenje za Kosovo i Metohiju, jer trenutno stanje nije dobro.
U intervjuu za "Vesti" Štrahe poručuje da pravo na samoopredeljenje mora da važi za sve narode i ne smeju postojati dvostruki aršini u primeni međunarodnog prava.
Pročitajte još:
* Koja evropska država bi najpre mogla da povuče priznanje Kosova?
* Kurc poručio Srbiji: Prestanite da poredite Kataloniju i Kosovo
Zašto bi pripadnici srpske zajednice u Austriji trebalo da glasaju 15. oktobra za FPOe?
- Danas u Austriji imamo mnogo ljudi iz Srbije, koji su se izvrsno integrisali, predstavljaju značajan stub naše zemlje i daju bitan doprinos Austriji. Oni su privrženi novoj domovini. To su veoma radni i vredni ljudi. Uveren sam da mnogi, koji imaju austrijski pasoš, podržavaju slobodarce i našu politiku. Mi smo stranka koja je imala dosledan i iskren stav kada je reč o nepravdi koja je naneta Srbiji. Srbima je u istoriji često nanošena nepravda. Veoma sam tužan što po pitanju Kosova nije pronađeno održivo rešenje. Mislim da je barem severu Kosova trebalo da se omogući sveobuhvatna autonomija i pravo na samoopredeljenje. To treba omogućiti i Republici Srpskoj. Pravo na samoopredeljenje često se u govorima definiše kao važna vrednost, ali kada treba da bude primenjena onda postoje prepreke i to se onemogućuje. To vidimo i na primeru Katalonije.
Da li postoje paralele između težnje za nezavisnošću Katalonije i jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova?
- Na Kosovu je, suprotno rezoluciji UN 1244 bilo jednostrano proglašenje nezavisnosti, što je protivno međunarodnom pravu. U Kataloniji je stanovništvo pozvano da se izjasni. To španske vlasti nisu prihvatile i odgovorile su brutalnošću, gumenim mecima i došlo je do kršenja ljudskih prava. Bio sam zaprepašćen događajima, a posebno što EU i austrijska vlada nisu osudile nasilje. Ne sme se gaziti nogama pravo na samoopredeljenje naroda. Mora se, posebno u EU, gde se demokratija drži veoma visoko, osigurati to pravo. Ne može biti problem u EU ako regioni, u smislu prava na samoopredeljenje odluče da se otcepe. To mora biti moguće unutar EU u kojoj su navodno granice pale.
Postoje li različita međunarodna prava, na Kosovu je primenjeno jedno, a za Kataloniju EU zahteva nešto drugo?
- Stiče se utisak da postoji pravo snažnih. To je nešto što je negativna okolnost. Međunarodno pravo mora da važi podjednako za sve i ne sme tu biti nikakve razlike. Moraju postojati isti aršini. Da postoje različiti aršini vidi se i na primeru Krima gde ishod tamošnjeg referenduma do danas nije međunarodno prihvaćen.
Pošto ste se protiv jednostrano priznate nezavisnosti Kosova od strane Austrije, ako uđete u novu vladu, da li može da se očekuje revizija odluke nekadašnje vlade kancelara Guzenbauera ?
- Mislim da revizija neće biti moguća. Međutim, potrebno je i važno zalaganje na međunarodnom nivou da se pronađe održivo rešenje za Kosovo. Deo rešenja mora biti da sever dobije pravo na samoopredeljenje i najmanje status seobuhvatne autonomije. Smatram da trenutno stanje ne može biti konačno.
Evropa je više od EU
FPOe se predstavlja kao stranka koja je protiv EU, koji su vaši stavovi prema Uniji ?
- Mi smo austrijske partirote i privrženi smo svojoj domovini. Austrija se nalazi u srcu Evrope i zato smo privrženi i evropskom mirovnom projektu. Mi imamo kritički stav prema evropskim institucijama. Evropa je više od EU i njenih institucija. U EU postoji negativan razvoj, centralistički. Mi kažemo da želimo federalnu Evropu, manje nadležnosti Unije, ali da one budu bolje ispunjene i obavljene, posebno kada je reč o bezbednosti granica, ekonomske i finansijske saradnje, borbe protiv terorizma.
Šta mislite o roku koji je predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker nedavno izneo u javnost vezano za prijem Srbije i Crne Gore do 2025. godine?
- Važno je da se EU prema Srbiji ponaša uz poštovanje i da prihvati da je Srbija posebno u jugoistočnoj Evropi veoma bitan faktor kada je reč o budućnosti regiona. Treba poštovati i što se Srbija odlučila na vojnu neutralnost, kao i što ima istorijske veze sa Rusijom i to se ne sme dovoditi u pitanje. Takođe je bitno da pristupni pregovori EU dalje napreduju ali bez pokazivanja prstom na Srbe ili gledanja na njih sa neke visine. Sa Beogradom treba razgovarati uz poštovanje.
Koji su najvažniji uslovi koje Srbija mora da ispuni u pristupnom procesu i da li ćete, ako uđete u vladu, da se suprostavite da priznavanje nezavisnosti Kosova bude jedan od uslova?
- Mora se zajedno sa Srbima, kao i građanima Kosova pronaći održivo rešenje za Kosovo, koje bi prihvatile obe strane.
Tu treba dodati da u susednoj BiH postoji radikalno islamistički razvoj i mora biti omogućeno RS, ali i Hrvatima da imaju pravo na samoopredeljenje, odnosno mogućnost odlučivanja koje bi vodilo ka održivom miroljubivom razvoju regiona. Srbija, naravno, u pristupnom procesu, posebnu pažnju mora posvetiti socijalnim, ekonomskim i pravnim standardima EU. Međutim Srbija je u tome na pravom putu.
Manji porezi, veća primanja
Da li je FPOespremna da, posle izbora, preuzme odgovornost i koji su uslovi za koaliciju ?
- Želimo da dobijemo što više glasova i budemo što snažniji. Iz iskustva znamo da se crveno-crna koalicija uvek svađa pred izbore i daje razna obećanja, a posle glasanja se više ne sećaju obećanja i ponovo sarađuju. Postoji strepnja da će i posle 15. oktobra nastaviti saradnju, ako FPOe ne bude dovoljno snažna. To znači da su promene obezbeđene samo sa FPOe. Da bi ušli u vladu neophodno je da se osigura pravedniji razvoj Austrije. U tome je direktna demokratija značajan element na kojem insistiramo, ali i na rasterećenju poreza, bezbednosti granica. Insistiramo i na smanjenju administracije. Moramo obezbediti bolja primanja svima koji rade, da bi i oni sa manjim platama mogli da sebi osiguraju blagostanje. Moramo osigurati minimalnu penziju od 1.200 evra, a ne kao danas 940. Neophodno je da se majkama, u staž, prizna i vreme podizanja dece.
