Sebastijan Kurc za "Vesti": Manji porezi za bolji život u Austriji
Sebastijan Kurc, lider Narodne partije Austrije (OeVP) i ministar spoljnih poslova i integracije, poručio je da se njegova stranka zalaže za sve građane koji žive u Austriji.
On smatra da bi Austrijanci, uključujući i one srpskog porekla, trebalo 15. oktobra da glasaju za OeVP jer ta stranka želi da težak rad opet bude isplativ i zato se zalaže za značajno poresko rasterećenje "kako bi ljudima ostalo više novca za život". On je svestan da 1,1 milion stanovnika nema pravo glasa, iako su već dugo u Austriji, pa ih poziva da se trude da ispune uslove za državljanstvo. U intervjuu za "Vesti" ističe da srpska zajednica u Austriji važi za dobro integrisanu.
Zašto u vašoj stranci nema kandidata srpskog porekla koji bi imali veću ulogu i koji bi mogli da uđu u parlament? Da li su za to krivi ljudi srpskog porekla time što se nedovoljno politički angažuju, ili je stranka učinila premalo?
- Nova Narodna partija Austrije (OeVP) ima veliki broj kandidata migrantskog porekla na svojoj listi kandidata koji imaju dobre šanse da uđu u parlament. Naš cilj je bio da sastavimo mešavinu osoba bez partijske knjižice koji nisu bili u politici i osoba koje su se već angažovale za OeVP. Otvaranje OeVP za one koji nisu članovi je ponuda svima koji dele naše vrednosti i žele nešto da promene. Ne želimo nikakva paralelna društva i zbog toga je važan signal da u političkom sistemu učestvuju i osobe migrantskog porekla. To je glavno, jer ako nešto treba da se promeni u Austriji, neophodno je da najpre promenimo politiku. Mišljenja sam da je politika u prošlosti previše negativno bila kreirana. U takvoj vrsti vođenja politike ne želimo da učestvujemo i želimo da vodimo politiku za ljude, da ih uverimo sadržajem i na napade ne želimo da odgovaramo napadima, već argumentima.
Posebna podrška Srbiji
Koji su najvažniji uslovi koje Srbija mora da ispuni na putu u EU?
- Tu je pre svega važno da se sluša šta Evropska komisija kaže. Oblasti kao što su vladavina prava, osnovna prava, borba protiv korupcije i opšta stabilnost regiona su od odlučujućeg značaja. Svim tim oblastima i Srbija može dati veliki doprinos. Mi ćemo dati sve od sebe da države Zapadnog Balkana, a posebno Srbiju podržimo na tom putu.
Hoće li Srbija pre pristupanja EU morati da prizna nezavisnost Kosova?
EU je stalno ukazivala da je dijalog Beograda i Prištine od velikog značaja za dalji put ka EU. Napredak u tom dijalogu zbog toga će i dalje biti važan za tempo pristupnog procesa.
Zašto bi Austrijanci, pa i oni srpskog porekla, 15. oktobra trebalo da glasaju za OeVP?
- Vreme je za nešto novo - kako kod sadržaja, tako i stila. Naš program je jasna ponuda svima koji, nezavisno od starosti, društvenog statusa, pola i socijalnog porekla, žele maksimalne promene. Zbog prevelikog poreskog opterećenja u Austriji je posebno teško da građani nešto izgrade sopstvenim radom. Tu imamo jasan odgovor - želimo da se ponovo težak rad isplati. Ko radi i daje doprinos ne sme biti "onaj koji je glup". Zato se zalažemo za veliko poresko rasterećenje. Kroz ukidanje hladne progresije na sva primanja, kao i smanjenje poreza na plate i prihode kroz manje poreske stope, ljudima treba da ostane više u novčaniku za život. To znači da sa OeVP neće biti nikakvih poreza na nasleđe i imovinu. Neko ko je sebi nešto izgradio ne treba da bude dodatno opterećen porezima. Naš cilj je da Austriju vratimo na vrh i građanima omogućimo da vode zadovoljan život.
Za Zapadni Balkan u EU
Šta mislite o roku koji je Žan-Klod Junker, predsednik Evropske komisije, nedavno izneo u javnost vezano za prijem Srbije i Crne Gore do 2025. Da li je to predugo ili realno? Postoji li opasnost da na Zapadnom Balkanu dođe do zastoja reformi?
- Srbija je pod predsednikom Aleksandrom Vučićem, pre svega za vreme kada je bio premijer, sprovela važne i delimično bolne ekonomske reforme i ona je sidro stabilnosti u regionu. Takođe je činjenica da su Crna Gora i Srbija najdalje odmakle na putu u EU. Sa obe države se već vode pristupni pregovori. Brzina pregovora zavisi pre svega od toga koliko će države biti spremne za EU kroz sprovedene reforme. Pretpostavljajući odgovarajuće angažovanje, a u to ne sumnjam, ponuđeni vremenski plan predsednika Junkera predstavlja dobru orijentaciju. Junker, kao i evropski komesar Johanes Han, prethodnih nedelja su još jednom ponovili da sve države Zapadnog Balkana imaju evropsku perspektivu. Austrija izričito podržava tu pristupnu perspektivu svih zemalja Zapadnog Balkana. To je važan, pozitivan signal u vremenu u kojem mnogi u regionu već u to sumnjaju.
Prvi Srbi su došli krajem 60-ih i početkom 70-ih u Austriju. U međuvremenu u Austriji živi više od 300.000 ljudi srpskog porekla. Koja je vaša prva asocijacija kada pomislite na srpsku zajednicu? Kako ocenjujete uopšte migrante, posebno one iz Srbije?
- Integracija je veliki izazov našeg vremena. Uspešna integracija može pozitivno doprineti društvenom jedinstvu i ekonomskom uspehu zemlje. U tome nije važno odakle neko dolazi, već koji doprinos su ti ljudi spremni da daju u Austriji. Migranti s prostora bivše Jugoslavije osećaju se u Austriji kao kod kuće, za razliku od drugih imigrantskih zajednica. To je veoma važan indikator za uspešnu integraciju jer to znači da oni podržavaju vrednosti našeg društva i doprinose uspešnom suživotu u Austriji. Srpska zajednica sveukupno gledano važi za veoma dobro integrisanu. Važni faktori za to su sigurno istorijska i kulturalna bliskost s Austrijom, kao i lični napori svakog pojedinca da bude deo društva.
Više hiljada ljudi migrantskog porekla rođeno je i živi u Austriji. Na predstojećim izborima više od 1,1 milion stanovnika, koji su godinama u zemlji, neće imati pravo glasa samo zato što nemaju državljanstvo. Da li je to pravedno i da li to treba da se menja? Postoji li razmišljanje ili težnja da se politički status tih ljudi poboljša, odnosno olakša put do austrijskog pasoša?
- Svaki građanin koji ima nameru da se trajno naseli u Austriju pozvan je da poštuje njene zakone, tradiciju, običaje i način življenja. Državljanstvo jedne zemlje je skupocena stvar i jasno opredeljenje za jednu zemlju u kojoj se živi. Time povezano pravo glasa je najvažnije sredstvo za učešće u stvaranju u jednoj demokratiji i zbog toga ne bi trebalo tako lakoverno biti dodeljivano, jer glasati znači učestvovati u oblikovanju budućnosti jedne zemlje. Uspeh integracije je neodvojiv i od toga koliko jedan čovek podržava vrednosti jedne zemlje. Za mene je neophodno aktivno se truditi za dobijanje državljanstva i aktivno se baviti austrijskom istorijom, kulturnim i pravnim sistemom na testu za dobijanje državljanstva. Tek kada se neko tim važnim temama bude bavio trebalo bi da dobije mogućnost da glasa. Istovremeno se time jača i osećaj pripadnosti u Austriji.
