Teške posledice klimatskih promena (3): Vrućina donosi glad
Zagrevanje planete imaće teške posledice po poljoprivredu, pa bi zbog nedostatka hrane i gladi 2050. godine moglo da umre dodatnih pola miliona ljudi na svetu - zaključak je studije objavljene ovih dana u uglednom britanskom časopisu "Lanset".
To je prva studija o uticaju zagrevanja planete na ishranu i telesnu težinu ljudi u 155 zemalja. Uticaj planetarnog zagrevanja na poljoprivredu je katastrofalan zbog sve učestalijih razornih padavina, poplava i suša.
Voće nestaje sa trpeze
- Ako nijedna mera ne bi bila preduzeta da se smanji emitovanje gasova koji uzrokuju efekat "staklene bašte", ljudi će imati manje voća i povrća na raspolaganju i ješće manje mesa, istakao je predstavljajući nalaze, direktor ove studije Marko Springman sa Univerziteta Oksford.
Najsiromašnije i srednje razvijene zemlje najviše će biti pogođene glađu. Reč je pre svega o pojasu zapadnog Pacifika gde bi po ovom scenariju za tri decenije moglo da bude 264.000 mrtvih od posledica neuhranjenosti. Više od tri četvrtine žrtava mogle bi da budu Kinezi (248.000), zatim stanovnici pojasa jugoistočne Azije (164.000) i Indije (136.000).
Stručnjaci smatraju da će smanjenje voća i povrća u ishrani odneti više života nego neuhranjenost. Posledice smanjenog uzimanja voća i povrća "verovatno će se osetiti i u bogatijim zemljama" u Evropi, naročito na istoku Starog kontinenta i na Mediteranu. Smanjenje industrijskog zagađenja moglo bi da ima veliki učinak i ublaži posledice zagrevanja u poljoprivredi za 70 odsto, zaključak je studije.
Nuklearke - bez hlađenja!
Svemu ovome valja dodati i problem sa otapanjem glečera na oba pola, kao i na visokim planinskim lancima, što dovodi do rasta nivoa okeana koji zbog zagađenja postaju sve kiseliji i sve zagrejaniji. Zbog toga će se, kako već pokazuju sadašnje klimatske promene, povećati količina kiša na severu zemljine lopte, dok će se mediteranska topla klima pomeriti ka severu. U tom novom južnom pojasu suše će biti sve učestalije. To će doneti brojne probleme i promene - između ostalog postaviće se pitanje hlađenja brojnih nuklearnih centrala u pojasu ispod kanala Lamanš.
Strada uvek sirotinja
Ova studija potvrđuje najave izveštaja Ujedinjenih nacija od pre nekoliko godina u kojem je upozoreno na to da je zbog vremenskih nepogoda 2015. godine čak 4 milijarde ljudi bilo ili ranjeno ili su tražili novi krov nad glavom.
UN su izračunale da je najviše ljudi nastradalo u najsiromašnijim delovima sveta i da je polovina vremenskih nepogoda koje su zadesile svet bile - poplave. Voda je pogodila 2,3 milijarde ljudi i to uglavnom u Aziji.
"U narednim decenijama klimatske katastrofe će biti sve učestalije, naročito poplave i oluje", zaključak je UN uz upozorenje da je u početku industrijske ere u 19. veku žega pogađala samo stoti deo zemljine površine. Sada se previsoke temperature sa sušom koja uz njih ide, beleže na jednoj desetini planete.
"Klimatske" izbeglice brojnije od ratnih
Izveštaji UN kažu da bi do 2050. godine broj "klimatskih" izbeglica mogao da dostigne 250 miliona! Poređenja radi, Međunarodni centar za praćenje migracija objavio je da je zbog rata - od 2011. godine oko pet miliona Sirijaca napustilo svoju zemlju, a da je u istom periodu svoje otadžbine napustilo skoro 85 miliona "klimatskih" izbeglica bežeći od suša, poplava, razornih oluja i gladi. Dok su prava ratnih izbeglica garantovana Ženevskom konvencijom, "klimatske" izbeglice nigde ne postoje kao pravni pojam.
U ponedeljak - Teške posledice klimatskih promena (4): Alpi se tope na suncu
