Teške posledice klimatskih promena (1): Tonu Njujork i Venecija
Do novembra meseca u centru Venecije možete da vidite dve ogromne ruke koje kao da izlaze iz Velikog kanala u Veneciji da bi pridržale stare zgrade u Gradu duždeva. Ne slučajno, ove dve skulpture visoke po devet metara, delo italijanskog umetnika Lorenca Kinija, izazvale su veliku pažnju proletos na Venecijanskom bijenalu. Poruka je jasna: pridržite Veneciju da ne potone!
Venecija je u opasnosti. Pored Njujorka, Tokija i Singapura, ona je među prvim gradovima koji bi mogli da nestanu zbog podizanja nivoa okeana.
Ledene sante prete brodovima
Da ova opasnost nije umetnička vizija, niti apokaliptično predskazanje, podsetila nas je ovih dana vest o glečeru pedeset puta većem od Pariza koji se odlomio od Antarktika. Napuštajući južni pol, ledeni kolos visok 350 metara, dug 200 kilometara i težak oko 1.000 milijardi tona, počeo je da pluta prema severu, ka toplijim vodama.
Pašnjaci na Antarktiku?
Da li je sve ovo posledica opšteg zagrevanja planete izazvanog zagađenjem i da li će u budućnosti Južni pol biti zelen? Britanski i francuski stručnjaci ne odgovaraju ni potvrdno, ni odrečno.
"Nedostaju nam podaci o tome šta se dešava u okeanu ispod naslaga leda", objašnjava Katrin Ric.
Otcepljivanje najvećeg glečera u istoriji oslabiće džinovsku ledenu barijeru Larsen C, na istočnom delu Južnog pola. Na duži rok ovaj događaj dovešće do porasta nivoa okeana.
Britanski stručnjaci koji rade u projektu Midas i prate promene na Južnom polu kažu da je teško predvideti šta će biti sa ovim ledenim blokom. "Može da ostane ceo, ali verovatnije je da će se, idući ka severu, ka toplijim vodama, raspasti u delove", rekao je novinarima Adrijan Lukman, šef projekta Midas.
Odlamanje glečera moglo bi da donese probleme u međunarodnom pomorskom saobraćaju ukoliko neki njegovi delovi krenu u pravcu Latinske Amerike.
Duplo zagrevanje
Katrin Ric, direktor Instituta za geološke nauke i okolinu iz Grenobla, podseća da Južni pol (Antarktik) čini slatkovodni led koji počiva na tlu, za razliku od Severnog pola (Arktik) čije ledenjake čini slana voda. Otapanje ostatka ledenjaka na Južnom polu, moglo bi, da izazove znatno povećanje nivoa mora, ali i pad saliniteta (udela soli) u tim vodama.
Jedino što je sigurno, kažu britanski i francuski stručnjaci, jeste da je u toku dvostruki prirodni proces. S jedne strane okean donosi toplotu koja otapa led odozdo. Istovremeno, atmosfera slično čini odozgo proširujući pukotine u ledenjacima.
"Konstatujemo da se na tom mestu gde se nalaze barijere nazvane Larsen, ledenjaci odlamaju od 1995. godine", kaže Katrin Ric dodajući da je to znak da je u toku proces koji nije postojao ranije. "Mase leda koje se sada cepaju stare su više od 10.000 godina i primećujemo da se taj proces sve više pomera ka jugu, prema centru Južnog pola", kaže ona.
Amerika na udaru
Američki okeanografski institut predviđa rast nivoa voda na planeti od 2,7 do 7 metara do 2100. godine. U tom slučaju, razarajuće poplave postale bi učestale. Ovo predviđanje moglo bi da se ostvari u slučaju da ne bude smanjena količina gasova koji odlaze u atmosferu i stvaraju efekat staklene bašte. Ako bi se taj scenario ostvario, temperatura bi skočila za 3 do 5 stepeni Celzijusovih u odnosu na predindustrijsko doba. "To bi moglo da ima teške posledice za SAD. Milioni Amerikanaca žive danas na obalama koje bi mogle da budu poplavljene", piše u izveštaju.
