Ironija: Veruju u globalno zagrevanje, a zarobljeni u ledu
Bez obzira na to da li istinski verujete u “klimatske promene” ili sa sumnjom gledate na njih, sigurno ste primetili ironiju u situaciji koja se trenutno odigrava na Anatarktiku. Naime, tim naučnika koji je krenuo ka najjužnijoj tački sveta kako bi dokazao da je prava pretnja čovečanstvu globalno zagrevanje, našao se zarobljen u debelom ledu. Ekspedicija vredna više od milion dolara počela je prošlog meseca i od nje se očekivalo mnogo toga.
Tim naučnika iz Australije na ruskom istraživačkom brodu znao je da su ulozi veliki.
Sve do Božića prema gregorijanskom kalendaru situacija se odvijala prema planu. Osim ruske posade i australijskih istraživača na brodu su se među 85 ljudi nalazili i dva novinara britanskog lista Guardian, poslanik Stranke zelenih u australijskom parlamentu i novinar BBC.
Dokazi trenutno na strani istraživačaZa naučnike koji su izgradili svoju reputaciju (i čija istraživanja zavise od određenih finansijera) na ispitivanju globalnog zagrevanja koje je izazvao čovek, veoma je važno da stalno pronalaze još dokaza za svoje tvrdnje, inače bi njihov rad mogao postati bespotreban. Kao i mnogi naučnici, političari i biznismeni koji veruju u ovakve klimatske promene, Tarni takođe ima interes u "zelenom" biznisu, čiji uspeh zavisi od uspešnosti ovakvih misija. Takođe, australijski bivši komesar za klimatske promene Tim Fleneri, većinski je vlasnik u Carbonscape Holdings kompaniji čiji je cilj smanjenje emisije ugljen dioksida. Međutim, dokazi trenutno nisu na strani ovakvih istraživača i aktivista”, smatra Delingpul. Prema izveštaju Međuvladinog panela za klimatske promene, nije primećen značajan rast temperature na svetu od 1997. Ova “pauza” od 16 godina nije predviđena ni u jednom kompjuterskom modelu zagovornika ideje o globalnom zagrevanju. Ostaje da se vidi šta o tome misle istraživači trenutno zarobljeni u ledu. |
Svakog dana čitaoci Guardiana mogli su da iz “prve ruke” čitaju više o njihovim avanturama, ali je 16. dana došlo do katastrofe.
U izveštaju je objašnjeno da se brod zaglavio u ledu na Božić. U početku, istraživači su mislili da će led brzo “popustiti” i u zarobljavanju videli priliku da se malo odmore. Međutim, kako su dani prolazili postalo im je jasno da problem nije privremen. Led je okivao brod sve više i više, uprkos tome što su oni očekivali da će se on tokom antarktičkog leta sve više topiti.
Međutim, ono što je snašlo ekspediciju sigurno nije donelo onakav publicitet kakav su istraživači želeli. To se ipak ne može primetiti u saopštenju koje su izdali pre dva dana. U njemu stoji:
“Zaglavili smo se u našem sopstvenom eksperimentu. Došli smo na Antarktik da proučavamo kako jedan od najvećih lednika na svetu menja sistem. Pratili smo tragove ser Daglasa Mosona (australijski istraživač Antarktika koji se suočavao sa brojnim problemima u svom drugom pohodu na Južni pol), a sada smo zarobljeni ledom.
Morski led nestaje zbog klimatskih promena, ali se ovde led nagomilava. Otkrili smo da je to promenilo sistem na mnogo nivoa.
Porast morskog leda učinio je vodu ispod gotovo pitkom, a ta promena može uticati na cirkulaciju u dubokom okeanu”.
Ovaj pokušaj da se iščupa pobeda iz kandži poraza pokazuje određeno nepoštovanje prema stvarnim naučnim podacima, od kojih je većina sasvim suprotna tvrdnji da “morski led nestaje zbog klimatskih promena”, primećuje kolumnista Daily Maila Džejms Delingpul.
To je sučaj i sa Antaktikom gde je površina leda 2010. godine bila dva miliona kilometara veća u odnosu na prosek iz 1981.
Ono što čudi još više je da se sličan proces dešava i na Arktiku, iako su prognoze bile da će on do 2020. ostati bez leda. Ove godine, na iznenađenje klimatologa, otkriveno je da je površina leda na njemu porasla za 29 odsto u odnosu na isti period prošle godine.
|
Pročitajte sve što smo pisali o ledolomcu Akademiku Šokaljskom koji se zaglavio u antarktičkom ledu OVDE |
Zašto onda naučnici poslednje ekspedicije pokušavaju da ispričaju drugačiju priču, pita se Delingpul.
“Jedan odgovor možda leži u identitetu vođe ekspedicije, profesoru Krisu Tarniju sa Univerziteta u Novom Južnom Velsu.
On je geograf koji veruje da emisija ugljen dioksida u atmosferu mora da bude drastično smanjena kako bi Zemlja izbegla katastrofalno zagrevanje.
