Godišnja doba bez kompasa (1): Kad nebo poludi
Globalno zagrevanje poslednjih decenija vruća je tema svuda u svetu, a postoje dokazi da su ovu pojavu direktno izazvali ljudi. Vreli dani tokom leta traju duže nego što bilo koji živi čovek pamti, kiše su obilnije, a šume nestaju pod najezdom insekata kojima prija toplota. Tornada, oluje gromovi i vulkani postali su učestaliji nego što je nauka mogla i predvideti pa se sve češće strahuje šta nas čeka u budućnosti.
Od posledica promene klime nije pošteđena nijedna oblast Evrope i sveta, a Srbija se kao deo kontinentalnog regiona, tvrde stručnjaci, suočava i suočavaće se sa ekstremno visokim temperaturama, manjim padavinama leti i većom potrošnjom energije za hlađenje.
Neke oblasti trpe više od drugih, navela je Evropska agencija za životnu sredinu, koja je kontinent podelila na sedam bio-geografskih regiona, od kojih svaki ima specifične klimatske promene.
Srbija je svrstana u kontinentalni region u kome se beleži sve više dana sa tropskom vrućinom, a opasnosti od poplava i šumskih požara će rasti...
Vremenska prognoza i za stručnjake postala je nepredvidiva, više se ne zna kad počinje leto, a kad završava zima. Sve je isprepleteno, pa nikog više ne čude topli dani usred zime ili pak hladnoće tokom letnjih meseci.
Teorija Milutina Milankovića
I dan-danas je priznata teorija našeg svetski priznatog stručnjaka Milutina Milankovića, s početka 20. veka, u kojoj se kaže da će do promene klime doći zbog promene nagiba ose Zemljine rotacije. Po toj teoriji, period globalnog otopljavanja, odnosno porasta temperature trajaće još 500 do 1.000 godina, a onda posle toga sledi postepeni pad temperatura.
Temperature će biti sve niže narednih 10.000 godina i onda počinje ponovo "ledeno doba". Doduše, ono neće biti tako ledeno kao što se zamišlja. Srednje godišnje temperature biće niže za tri do četiri stepena. Na primer, ako je sada u Beogradu srednja godišnja temperatura 12 stepeni, tada će, na primer, biti osam.
Novinski naslovi izgledaju neverovatno i nestvarno. Tako je pre izvesnog vremena u Mičigenu ledena kiša zadala ogromne probleme stanovništvu, ostavljajući oko 160.000 kuća bez struje. Istovremeno u američkom gradiću Marta, na oko 200 kilometara od Oklahoma Sitija, naređena je evakuacija stanovništva zbog šumskog požara.
Na Velikom ostrvu američke savezne države Havaji nedeljama je vladala panika nakon što je vulkan Kilauea imao nekoliko erupcija.
Ljudi koji žive u blizini vulkana su evakuisani, a snimci koji su stizali ledili su krv u žilama. Videlo se kako lava teče ulicama i prži sve pred sobom. Ovih dana proradio je vulkan na planini Agung na indonežanskom ostrvu Baliju, izbacujući ogromne količine lave i pepela.
Ni Srbija nije pošteđena klimatskog hira. Svi se još sećaju prvih dana juna kada je kroz Užice protutnjala snežna oluja. Ogromne količine leda ostale su na ulicama, kroz koje su Užičani prtili put, sa japankama na nogama. Sve je bilo belo kao usred zime, ulice su postale reke, automobili su plivali u vodi. Čim je kiša prestala, ljudi su izašli ispred svojih kuća sa lopatama u rukama da očiste sneg i led.
Snažno nevreme pogodilo je i srpskim turistima omiljenu Grčku i ostavilo pustoš u mnogim popularnim letovalištima. Umesto na plažama, turisti su dane provodili tako što su zajedno sa svim hitnim službama vadili automobile iz mora i blata. I eko-sistem je u velikoj opasnosti, pa mnogi u šali kažu -zaboravite na skušu, sardine, škampe na trpezi. Ribe iz Jadrana i Egeja beže hiljadu kilometara severnije u hladno more.
Novije studije koje su objavljene u časopisu "Nature", sa podacima stotina biologa širom sveta, konstatuju da zagrevanje utiče na najmanje polovinu biljnih i životinjskih vrsta na zemlji... One pokušavaju da pronađu svežije predele, pate od bolesti koje se šire na vrućini, ili su izgladnele jer biljke kojima se hrane prerano procvetaju.
- Kao i mnoge moje kolege, i ja verujem da smo na ivici masovnog izumiranja vrsta zbog globalnog zagrevanja - kaže Teri Rut sa Univerziteta Stenford.
Jedna od studija prognozira da će u narednih 45 godina, kada današnje bebe uđu u zrelo doba, između 18 i 35 odsto biljnih i životinjskih izumreti.
Ljubitelji kafe, a reč je o više od dve milijarde ljudi, trebalo bi da se zabrinu. Biljka "coffea arabica" mogla bi da nestane za manje od 70 godina, pokazalo je istraživanje britanskih naučnika iz Kraljevskih botaničkih vrtova u jugozapadnom Londonu.
Istraživači pod vođstvom dr Arona Dejvisa napravili su kompjutersku simulaciju mogućih uticaja klimatskih promena u istočnoj Africi gde raste sorta arabika i zaključili da bi do 2080. zbog globalnog zagrevanja mogla nestati mesta pogodna za rast te biljke.
