Teške posledice klimatskih promena (4): Alpi se tope na suncu
Švajcarski bračni par Biler bezbrižno je šetao padinom naspram vrha Vetrhorn, u bernskim Alpima, kada je najednom začuo potmulu buku. Ugledali su beli oblak od nekoliko hiljada kubnih metara leda koji se odlepio od planine i valjao ka podnožju.
Pre dve godine, priča Bilerovih zanimala je sve medije koji su objavili njihove amaterske snimke, ali bi slični događaji uskoro mogli da postanu svakodnevice jer se Alpi jednostavno rečeno - tope!
Potok hladne lave
- Naše analize pokazuju da će pod uticajem klimatskog otopljavanja erozija ojačati - piše Frederik Herman iz Nacionalnog švajcarskog fonda. On dodaje da više erozija znači i više naslaga u alpskim rekama, što povećava opasnost od stvaranja potoka hladne lave - mešavine vode i blata.
Podzemno jezero
Opasnost je i podzemno jezero ispod glečera Minstinger, u kantonu Vale. Pod pritiskom tog vodenog "džepa" je 2008. godine led prosto eksplodirao i stvorio potok hladne lave od blata i kamenja. Od 1980. godine, led koji se nikada ne topi i koji služi kao cement delovima stena zagrejao se do dubine od 30 metara. Na visinama od preko 2.500 metara erozije su zato sve češće.
Srednjoročno, hidrocentrale će zbog toga imati više vode, ali na duži rok - alpskim predelima preti suša, nestajanje biljnih i životinjskih vrsta.
Sve ovo izmeniće život Švajcaraca. Ionako skupo održavanje železničke i putne mreže postaće još skuplje zbog odrona i brutalnog menjanja alpskog reljefa. Skijanje i ulaganja u zimski turizam zadržali su u prošlom veku veliki broj stanovnika u planinskim krajevima, ali se sada postavlja pitanje šta će biti sa ovom unosnom granom privrede.
U Alpe samo leti
Švajcarci su osnovali laboratoriju za osmatranje klimatskog otopljavanja i topljenja glečera na svojoj teritoriji. Neki od stručnjaka kažu da je budućnost možda u letnjem turizmu jer će ljudi bežati od letnjih žega u alpsku svežinu. Povlačenje glečera u Švajcarskoj se meri još od 1880. godine. Najveći alpski glečer Alteš u poslednjoj deceniji gubio je po 40 metara godišnje što je četiri puta više nego pre 100 godina.
Martin Funk iz Politehničke škole u Cirihu kaže da će "po nekim sasvim umerenim" prognozama do kraja veka nestati 90 odsto alpskih glečera, pa će ih, umesto 140, ostati tek desetak! To će se desiti i u slučaju da industrijsko zagađenje i zagrevanje budu smanjeni jer je reč o posledicama onoga što se dešavalo u protekle tri decenije, tvrdi Funk.
Kamenje vezano ledom
- Planina nije homogena stena već je puna pukotina, ponegde je to gomila kamenja koje led povezuje kao cement - objašnjava Ludovik Ravanel iz francuskog centra za naučna istraživanja (CNRS).
Po njemu, ukoliko se led bude otapao zbog zagrevanja permafrosta (zaleđenog tla), onda će to izazvati odrone planinskih padina. Ravanel tvrdi da se većina obrušavanja u planinama dešava na visini do 3.500 metara, dok je iznad ove visine, permafrost još uvek dovoljno hladan.
Ipak, i permafrost se zagreva i otapa, prvi put posle 11.000 godina, dakle od vremena kada je vladalo poslednje ledeno doba.
