Strah od migranata i izmišljeni incidenti: Svi se plaše svih
Tokom nedavnih parlamentarnih izbora u Francuskoj stanovnici sela Moršviler-l- ba u južnom Alzasu bili su začuđeni: na jednoj od lista pojavio se kandidat Partije jednakosti i pravde ( PEJ) po imenu Kadir Guzle.
Na listi detaljno objavljenih rezultata moglo se videti da je Guzle dobio 8 glasova u ovom selu. Taj broj odgovara broju turskih porodica koje su se u poslednjih nekoliko godina doselile u selo. Iako su cene u ovom delu istočne Francuske uz švajcarsku granicu visoke - svi su kupili kuće. I to nije sve - u selu se prepričava da su kucali na vrata da pitaju da li neko nešto prodaje - zemljište ili kuću.
Nasrtljivi Turci
Nevažne rezolucije
Rezolucija Saveta Evrope koja poziva na prihvatanje migranata i prevazilaženje straha samo je jedna u moru rezolucija raznih institucija. Zapadnim vladama, a pogotovu onoj u Parizu, najlakše je bilo da decenijama dopuštaju stvaranje migrantskih geta u kojima se lako radikalizovao bunt mladih. Sada rezolucije više nisu dovoljne, niti kome trebaju.
"To se ovde tako ne radi. Ne kuca se na vrata već odete u opštinu i dobijete obaveštenje", rekao im je konačno jedan meštanin.
U pola glasa u ovom alzaškom selu u blizini industrijskog grada Miluza, meštani će vam reći da ne znaju šta da misle - žene ovih pridošlih Turaka umotane su u marame i duge kaftane od glave do pete.
"Znamo i drugačije Turke", kaže gospođa Veber koja živi preko puta crkve. Na primer, zet njene susetke je Turčin, "sasvim moderan čovek i divan otac porodice i nije za tog Erdogana".
Takođe, Tunišani koji žive tri ulice dalje pomagali su svojoj komšinici Alzašanki kada joj je sin teško oboleo. Nikad im to neće zaboraviti i njoj ne treba pričati ni protiv stranaca, ni protiv migranata. Ali, ko je u stvari taj Kadir Guzle sa izborne liste? Ima li razloga za strah?
Ispostavilo se da je on niko drugi do predsednik svemoćne federacije turske dijaspore koja ujedinjuje njegove zemljake na istoku Francuske i u 14 drugih evropskih zemalja. Ova asocijacija, bliska turskom predsedniku Erdoganu, inspirisala je stvaranje Partije jednakosti i pravde.
Francuski mediji preneli su da je Guzle bio jedan od osnivača. U programu partije jasno se traži unošenje muslimanskog praznika u neradne dane, ukidanje zakona o zabrani pokrivanja maramom u školama, ukidanja zakona o istopolnom braku i traži se "povratak na klasičnu porodičnu ćeliju".
Domaćini strepe od došljaka
Ljudi više ne znaju šta da misle. Atmosfera straha je sve osetnija. Plaše se i Alzašani, radan narod s komplikovanom istorijom i uglavnom katolici. Plaše se i Turci, takođe vredan narod koji uglavnom želi da živi u miru sa drugima.
Uz sve to, teroristički napadi i masovne migracije samo su povećale uznemirenost. Tu i tamo čuje se o raznim incidentima, svađama u tramvaju, ali i težim stvarima. Razne priče, kao selom, kruže i po društvenim mrežama. Niko više ne zna šta se stvarno dogodilo i šta se događa.
Stranke slične turskoj Partiji jednakosti i pravde formirane su i u mnogim drugim zapadnoevropskim zemljama.
U Strazburu, na severu Alzasa, živi većina od oko pola miliona Turaka u Francuskoj. Mnogi su svojevremeno počeli da se doseljavaju iz Nemačke. Po nekima, razlog tome je bio što se u Francuskoj dobija državljanstvo skoro automatski činom rođenja, dok je u Nemačkoj još uvek na snazi zakon "krvi", pa je državljanstvo teško dobiti čak i trećoj generaciji.
