Izbori u Francuskoj (2): Vlast narodu, a ne bankama!
Evropske birokrate, finansijski spekulanti i investitori danas pitaju kako je moguće da niko više ne može da isključi pobedu kandidata krajnje levice Žan-Lik Melanšona na predsedničkim izborima u Francuskoj, treba se setiti Marša nepokorene Francuske polovinom marta u Parizu.
Reka od oko 60.000 ljudi slivala se na Trg Republike kroz Bulevar Bomaršea iz pravca trga Bastilja. Mesec dana uoči izbora Francuzi iz svih krajeva zemlje okupili su se tada u prestonici da bi podržali Melanšonov program raskida sa postojećim poretkom Evropske unije i neoliberalne ekonomije.
Dirigent na krovu stanice
Na simboličnom putu od Bastilje, gde su revolucionari 1789. osvojili zloglasni zatvor, pa do Trga Republike, talasala se masa s trobojkama i raznobojnim transparentima : "Vlast narodu, a ne bankama", "Pravo na revoluciju"...
Delovi kolone su zastajali da bi uz pratnju uličnih orkestara otpevali "Internacionalu" ili "O bela, ćao". Na samom prilazu trgu svirali su čuvenu folklornu pesmu "Nini po d šien" koja je od revolucije na repertoaru svih narodnih balova. Jedan dobro rasploženi građanin popeo se na krov stanice gradskog autobusa i preuzeo ulogu dirigenta.
Program Levice
U njegovom programu naslovljenom Zajedno za budućnost, Melanšon traži uspostavljanje Šeste republike građana umesto "sadašnje predsedničke monarhije" koja služi banakama i krupnoj industriji. Poslanike bi građani mogli da opozovu u toku mandata ukoliko "zaborave" da služe narodu. Traži zaštitu prava radnika, jednako pravo svih na obrazovanje i zdravstvenu zaštitu, suverenitet Francuske umesto sadašnje podređenosti direktivama EU, izlazak iz NATO-a, razvijanje ekološki čiste industrije i poljoprivrede...
Sve je ličilo na narodno veselje, da bi se preobrazilo u najavu revolucije kada se na bini na Trgu Republike pojavio Žan-Lik Melanšon. Masa ga je pozdravljala: među njima, mnogi sa crvenim "frigijskim" kapama. Neki su se popeli na semafore i drveće.
"Protiv privatizacije javnog servisa, za slobodu, bratstvo, jednakost, protiv etničke države", grmeo je Melanšon, sjajan govornik, mešavina revolucionarnog i antičkog tribuna.
Razgovor sa Kuzmanovićem
Uoči početka marša nepokorene Francuske, u bistrou De vož, u blizini Trga Bastilja, razgovaramo sa sekretarom Partije levice i savetnikom Melanšona za spoljnu politiku i odbranu.
Njegovo ime i prezime mnoge će iznenaditi - Đorđe Kuzmanović. Četrdesetogodišnjak, rođeni Beograđanin, po ocu je Srbin, a po majci Francuz. Porodica se, kaže, preselila u Francusku kad je imao deset godina. Školovao se i odrastao u Francuskoj, ali se za vreme bombardovanja 1999. godine vratio u rodni grad i bio na Brankovom mostu.
Pitam ga da li "bauk" revolucije ponovo kreće iz Francuske.
- Mi se suprotstavljamo neoliberalnom sistemu koji proističe iz Lisabonskog ugovora - kaže on i naglašava da je Partija levice institucionalna stranka koja ne želi nasilnu revoluciju.
Kuzmanović ocenjuje da politika koju diktira EU daje iste efekte kao u Grčkoj.
- To je politika stezanja kaiša i neoliberalnih mera smanjenja javnih troškova. Međutim, na kraju dug koji bi trebalo navodno da bude smanjen zahvaljujući tim evropskim merama ne samo da se ne smanjuje nego raste - kaže on.
- Ljudi su sve siromašniji - zaključuje Kuzmanović i ređa rečite statistike: u Francuskoj, zemlji od skoro 70 miliona stanovnika, ima oko devet miliona siromašnih, više od pet miliona nezaposlenih i četiri miliona ljudi koji stanuju u lošim uslovima.
