"Vesti" u Parizu: Akademik Bata šaljivdžija i tabadžija!
Prijatelji pokojnog Milorada - Bate Mihailovića, srpskog akademika, velikog slikara i drugara, okupili su se nedavno u pariskoj kafani Kod Tijane, u predgrađu Romanvil.
Ovo mesto za evociranje uspomena na čuvenog umetnka nisu slučajno izabrali:
- Bata je za života tu dolazio kao u svoj dom, uživao u domaćoj kuhinji, družio se s ljudima iz naroda, u ambijentu gde niko nije znao da je slikar, niti veliki umetnik - seća se Mića Aleksić, najveći aktivista u istoriji naše francuske dijaspore, danas dijasporski poslanik u Evropskom parlamentu u Briselu.
Neobično čašćavanje
- U kafani Kod Korzikanca, Bata plaća tri piva novčanicom od 50 evra, mlada konobarica vraća kusur, na šta Bata ozbiljno primeti da joj je dao 200 evra. Devojka se zbuni, zacrveni, ne veruje, ipak, gost je u poodmaklim godinama, neće varati, ode do kase i vrati kusur od 200 evra. Bata se zahvali i upita:
- Imaš li ti momka?
Devojka odgovori potvrdno, na šta joj Bata vraća kusur od 200 evra i kaže:
- Izvedi ga na večeru, reci da Bata časti!
Spontano je bilo okupljanje, a gazde kafane Tomo Kmetovski (poreklom iz okoline Skoplja) i njegova Dobrinka (okolina Gnjilana) momentalno su shvatili o čemu se radi i kao u izložbenom prostoru goste odveli do zida s uramljenim Batinim crtežima.
- Ovako je radio: na papirnati stolnjak prospe vino, umoči salvetu, razmazuje, onda crta. Ovo mu je autoportret, ovde je iznad reči Romanvil napisao Đoko, Bato, Miki, na drugoj slici Risto, Goran, Bato, evo i posvete: "Dobrinki od Bate i prijatelja", tamo je Mićino ime. Odličan tip, veseljak, ostao nam je u večnoj uspomeni - setno objašnjava sedokosi Toma.
Susreti u "biblioteci"
Na sećanje, u kafanu Kod Tijane došli su i supružnici Vukmirice, Kragujevčanka Snežana i Beograđanin Darko.
- Sa Batom sam se viđao u kafani, zvali smo je bibliotekom i pili pivo. Mene nije crtao, za oku mu zapala moja supruga - priča Darko.
Snežana otkriva:
- Požalim se Bati da niko neće da nacrta moju karikaturu, navodno, ne vide na licu karakteristiku za koju bi se uhvatili, a Bata smesta uze olovku i uradi super karikaturu sa izrazito prćastim nosem.
Šamar zbog Koštunice
Dobrinka još bolje pamti:
- Šaljivdžija, ali i tabadžija! Jednom se povela priča o politici, bezvezna diskusija, upali se džin Bata, uhvati za gušu malog Đoleta. Miki ih rastavlja s jedne, ja s druge strane, kuku, ubiće čoveka, onda ženski podviknem i sve rešim, smire se i zajedno sednu kao da ništa nije bilo. Tu je bila i Batina Ljubinka (Jovanović) i ona vrhunska slikarka, tek izašla iz bolnice, sićušna, sklupčala se, trese se, čeka ishod. Posle smo se smejali.
Naviru sećanja:
- Jednom je taj Makedonac Đole, starina je i on, ne sećam mu se prezimena, stvarno nazvao Koštunicu, dao telefon Bati, Bata nema pojma koga je Đole nazvao, pa kad shvati, opali Đoletu žestoku šamarčinu - nastavlja Dobrinka.
Smeh na semaforu
O tome kakav je šaljivdžija bio Bata priča Miki Ćirovski:
- Jednom je Bata s drugarom, na ogromnom trgu Konkord, čekao da se na pešačkom prelazu upali zeleno svetlo. Drugar nestrpljiv, pa na žuto svetlo potrča. Pored Bate pandur, Batu mu hitro saopštava da mu je onaj čovek ukrao novčanik. Pandur zašprinta, stiže lopova, gde je novčanik, vraćaj novčanik, čovek prestravljen, ništa ne razume, a Bata se na drugoj strani ulice zavalio od smeha. Onda se pandur vratio do Bate i u grohotnom smehu ga poljubio. Hej, koja je lepota imati takav duh u 82. godini života!
Omiljen među zemljacima
Nije Bata dugo bolovao, u roku od mesec dana kao da se istopio i umro je 23. aprila 2011. ( sahranjen u Beogradu u Aleji velikana), a četiri godine kasnije pridružila mu se Ljubinka (2. avgust 2015). Mnogo su ih voleli naši Parižani.
- Dešavalo se da Bata dođe na Skupštinu dijaspore. Redovno se raspitivao o dijasporcima, davao predloge, savete, živeo s nama, zato i nije čudo što ga se mnogi sećaju i na godišnjicu večnog odlaska, evocirajući uspomene, kao da mu život produžavamo - zaključio je Mića Aleksić.
A tek kako je Bata pričao o roditeljima!
- Poput najboljeg komedijaša odglumio bi upoznavanje majke učiteljice i oca železničara, rođenog u Pančevu gde je na svet došao i Bata. Čujemo da je Pančevu ostavio sve svoje slike, ali se od toga nije pomaklo - prigovara Toma.
Na Batinim crtežima rasplinule se kafanske scene. Kanuo bi Bata na papir i malo pasulja i pihtija i ajvara, pa su slike vraški dobro po srpski mirisale, nažalost, vremenom izlapele.
